Koralni grebeni na rubu propasti zbog ekstremnih okeanskih temperatura
Oceanske temperature su naglo porasle, potencijalno čineći trenutnu globalnu krizu izbeljivanja koralnih grebena najtežom u istoriji.
Preko 62,9% svetskih koralnih grebena teško je pogođeno događajem izbeljivanja koji je počeo prošle godine.
Taj broj je blizu rekorda od 65,7% postavljenog 2017. godine, kada je oko jedna sedmina svetskih koralnih grebena umrla, rekao je Derek Manzelo, koordinator Coral Reef Watch Programa NOAA-e.
Korali, živi organizmi, izbeljuju se i često umiru kada temperature vode postanu previsoke.
U Atlantskom okeanu, skoro 99,7% koralnih grebena uz obalu Floride i u Karibima doživelo je vrlo ozbiljne gubitke u vrstama jelenih rogova i jelenih rogova.
Šteta na koralima je raširena, pogađa 62 zemlje.
Tajland je čak zatvorio ostrvo puno turista kako bi zaštitio svoj koral.
La Ninja, koja se očekuje da će se uskoro razviti, može doneti neko olakšanje, ali Manzelo upozorava da bi to moglo biti “previše malo i prekasno“.
– Ovo se ne bi događalo bez klimatskih promena – Manzelo je naglasio, upirući u to kao glavni uzrok zagrevanja okeana.
Ostali faktori koji doprinose uključuju promene u El Ninju, smanjenje zagađenja sumporom iz brodova i erupciju podvodnog vulkana.
Hurikani, iako potencijalno razorni za grebene, sada mogu biti korisni donoseći hladniju vodu iz dubine, prema Manzelu.
Aprilske okeanske temperature oborile su rekorde kao najtopliji zabeleženi, označavajući 13. uzastopni mesec obaranja rekorda po toploti.
Koralni grebeni su ključni za proizvodnju hrane i turizam.
Oni su jedan od najbiodiverznijih ekosistema na Zemlji, a njihov gubitak je velika prekretnica u globalnom zagrevanju, preteći cilju ograničenja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa postavljenom Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. godine.
Ekstremno povećane okeanske temperature poslednjih godina dovode do katastrofalnog izbeljivanja koralnih grebena, ističući hitnost akcije u borbi protiv klimatskih promena kako bi se sačuvali ovi vitalni ekosistemi.
Preporučeno
Macut u Jerevanu: Srbija cilja 45 odsto energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, vertikalni gasni koridor ključ regionalne stabilnosti
Aleksinac: Na javnom uvidu plan za vetroelektranu Mozgovo, snaga smanjena na 150 MW
„Vinča“ i ruski institut potpisali ugovor: Jačanje saradnje u nuklearnoj nauci
EVROPA GORI I SUŠI SE: Rekordi pucaju, kontinent se zagreva dvostruko brže od sveta
