Koji svetski gradovi su najnapredniji na polju zelenih, pametnih tehnologija?

Ujedinjene nacije predviđaju da će 70 odsto svetske populacije živeti u gradovima i urbanim područjima do 2050. godine, što znači da će emisije i potrošnja energije nastaviti da rastu svake godine.

Dakle, jasno je da su svetu potrebni gradovi koji će razvijati pametnije, održivije mreže i sisteme, kako bismo što je više moguće očuvali planetu na kojoj živimo.

U tom smislu, neke svetske metropole već prave značajne pomake, a među njima su država-grad Singapur, Helsinki, Cirih, Oslo, Amsterdam, Njujork, Seul.

Singapur je, recimo, još 2014. pokrenuo inicijativu Smart Nation, uvodeći brojne promene u svoj javni i privatni sektor, a posebno kada je reč o prevozu.

Helsinki je sebi postavio cilj da do 2035. godine postane CO2 neutralan, uz jasan cilj da smanji emisije iz saobraćaja za 69 odsto. Kada je reč o Cirihu, sve je krenulo s projektom ulične rasvete, dok je širom Amsterdama na hiljade operativnih preduzeća i domaćinstava već modifikovano energetski efikasnom krovnom izolacijom, automatskim “prigušujućim” prekidačima, pametnim brojilima i ultra-niskoenergetskim LED svetlima.

U Njujorku je, u proteklom periodu, testirano na stotine pametnih senzora i tehnologija u različitim okruzima. Seul je takođe 2014. krenuo u “zelenu, pametnu” revoluciju. Recimo, akumulacija i analiza urbanih obrazaca kao što su protok saobraćaja, brzina i kvalitet vazduha – čine jaku osnovu za pametnu infrastrukturu i usluge u ovom gradu.