Klimatske promene: Zašto predstavljaju krizu prava deteta?

Skoro polovina globalne dečje populacije, milijardu dece, živi u zemljama podložnim klimatskim promenama, pri čemu trećina suočava dvostruki udarac klimatskih kriza i siromaštva.

Ekstremni vremenski događaji su unutar šest godina raselili 43 miliona dece, što je ekvivalentno 20.000 dece svakodnevno.

Šokantno je da je manje od 3% ključnih globalnih klimatskih fondova od 2006. godine usmereno ka podršci deci, prema izveštaju Inicijative za prava životne sredine dece (CERI).

Izvršna direktorka “Save the Children”, Inger Ašing, naglašava hitnost prepoznavanja klimatske krize kao krize prava dece.

U Pakistanu, gde su razorne poplave raselile milione, deca i dalje borave u šatorima, boreći se da obnove škole i živote.

Klimatske promene imaju ozbiljne posledice po decu poput 16-godišnje Nafiso u Somaliji, koja se suočava sa prekidima u obrazovanju zbog poplava i zdravstvenih problema usled ekstremne toplote.

Uprkos sve većem uticaju na decu, samo 2,4% ključnih globalnih klimatskih fondova, što je približno 1,2 milijarde dolara, bavi se aktivnostima koje su odgovorne prema deci.

“Save the Children”, “Plan International” i UNICEF naglašavaju da ovaj broj može biti preteran.

Koren uzroka kriza – klimatske promene, siromaštvo i sukobi – zahteva više od privremenih rešenja.

Glasovi dece su upadljivo odsutni u odlukama COP-a, što su istakli mladi aktivisti na COP28.

Dr. Maškur Isa iz YOUNGO naglašava potrebu da se deca i mladi stave u središte donošenja odluka o klimi, ističući njihovo odsustvo u svakodnevnom radu UN-ove konferencije o klimi.

Izveštaj CERI koalicije poziva na to da se fondovi ne koriste samo za korist dece, već i da ih uključe u proces donošenja odluka.

Ašing naglašava važnost svakodnevnog uključivanja dece kako bi se razumeli njihovi potrebe, čineći finansiranje prilagođenim deci i osiguravajući da COP ima pozitivne implikacije za najranjiviju grupu na svetu.