Od planinskih pašnjaka Savoje do delte Rone i područja pod rastinjem u Andaluziji, klimatske promene ozbiljno utiču na poljoprivredu.

Poznati evropski gurmanski specijaliteti ugroženi su visokim temperaturama, sušom i rastućim nivoima mora.

Ljudski uzrokovane klimatske promene direktno utiču na zdravlje poljoprivrede i stočarstva širom sveta. U Evropi, parmezan, kamarški pirinač, espelet papričice, kalamata masline, savojski sirevi i iberijska šunka samo su neki od lokalnih specijaliteta, koji pate zbog efekata ovih promena.

Sada proizvođači rade na rešenjima kako bi sačuvali ove lokalne tradicije i proizvode.

Iberijske svinje nemaju dovoljno žireva za ishranu

Zraci andaluzijskog Sunca prolaze kroz hrastove listove i obasjavaju smeđu travu, po kojoj slobodno šetaju iberijske svinje. Lutaju kroz “Dehesu”, tipično područje pod rastinjem na jugozapadu Španije, puno različitih vrsta hrastovih stabala.

To je idealno stanište za ove svinje, poznate u regionu po “pata negra belota” pršuti. Ova oznaka označava najviši kvalitet i da bi se očuvala, svinje moraju imati bar hektar zemlje na kojoj mogu slobodno da traže i jedu žireve.

Nažalost, hrastovi koji pate od suše nisu proizveli dovoljno žira prošle godine. Poljoprivrednici su morali prilagoditi ispašu, dajući svakoj svinji više prostora za ispašu, kako bi svaka imala dovoljno hrane.

“Umesto da svakoj svinji dajemo dva hektara pašnjaka, morali smo im dati po tri hektara, kako bismo održali isti kvalitet”, objašnjava Rafael Barandarian, farmer iberijskih svinja na farmi Kabeza del Gato.

Još jedan način da se očuva oznaka kvaliteta i da se svinjama obezbedi dovoljno hrane jeste raznovrsnost vrsta hrasta prisutnih na farmama.

“Više preferiramo farme sa dve ili tri vrste hrasta”, objašnjava Marija Kastro Bermudez, šef komunikacija u Sinko Jotas, jednom od najprestižnijih brendova iberijske šunke.

“Jer ako nemamo dobru proizvodnju žira od hrasta crnike, hrast plutnjak će imati ono što nam treba.”

Prioritet je da se svinjama obezbedi žir i trava tokom perioda tova od oktobra do januara, poznatog kao montanera. To je tradicionalna ishrana koja daje mesu i masti karakterističan ukus.

Nakon klanja, šunka se čuva u podrumu do pet godina, kako bi sazrela. Jedna šunka teži do 8 kilograma i košta oko 700 evra.

Trava više ne raste u Savoji

U Francuskoj, s druge strane granice, problem je isti. Savojski sirevi takođe pate od suše izazvane klimatskim promenama.

Žan-Luk Duklo uzgaja 150 krava, koje obezbeđuju mleko za Savojski ementaler, Tom i Reblošon u Ušes dolini između Anesija i Ženeve.

Na njegovoj farmi nazvanoj “Le Šampenoa”, trava je obično zelena, ali tako možda neće biti tokom celog leta.

“To je zbog suše”, kaže farmer, pokazujući pukotine u zemlji.

“Nedostatak vode znači da se zemlja stegne, skupi i stvori pukotine poput ovih. Kad sledeća kiša dođe, možda ćemo ih moći popuniti.”

Glavni izazov je omogućiti kravama da pasu travu, kako bi naši proizvodi mogli da zadrže svoju IGP oznaku (oznaku za Zaštićeno geografsko poreklo) i, iznad svega, svoje standarde kvaliteta.

“Naši pašnjaci su u opasnosti”, objašnjava Žan-Luk Duklo.

“Rast trave je ugrožen visokim temperaturama. Kad je 30 stepeni, trava prestaje da raste.”

Prošle godine, 28 vrsta sira zatražilo je promenu specifikacija zbog visokih temperatura, ali ublažavanje zahteva neće rešiti sve probleme sa kojima se suočavaju ovi specijaliteti hrane, budući da stoka sama ne podnosi dobro ovakvu vrstu vrućine.

“Kravama je dobro na temperaturama između -5 i +25 stepeni Celzijusa, ali ako postane prevruće, govedo će biti pod stresom”, objašnjava Žan-Luk Duklo.

Primetio je da neke krave svakodnevno proizvode 2 do 3 litre manje mleka. Kvalitet mleka je takođe pogođen, što samo po sebi usporava proizvodnju sira.

Rast nivoa Sredozemnog mora ugrožava Kamark pirinač

Na krajnjem jugu Francuske, u Kamark regionu na francuskom Sredozemlju, problem je gotovo suprotan. Ima previše morske vode.

Najveće francusko močvarno područje je u opasnosti, jer nivo Sredozemnog mora raste i njegova slana voda bi uskoro mogla da napadne polja pirinča.

“So je odličan herbicid”, objašnjava Bertran Maze, proizvođač pirinča i predsednik udruženja proizvođača pirinča iz Kamarka.

“More ima 37 grama soli po litri vode, a već pri 2 grama po litri, pirinač počinje da pati.”

“Ako nastavimo da unosimo more u Kamark, stvorićemo ogromnu slanu močvaru, koja neće samo učiniti područje sterilnim, već neće biti više biodiverziteta, faune, flore”.

Proizvodnja pirinča zahteva pesticide, ali oni se šire u slatkovodnoj vodi, koja se zatim ispušta u prirodno okruženje. Istraživači iz Tur du Valat, istraživačkog instituta za očuvanje mediteranskih močvara, kažu da proces treba unaprediti.

“Nivo pesticida u poljoprivrednoj drenažnoj vodi nije u skladu sa standardima zaštite”, kaže Žan Žalber, predsednik Tur du Valata.

Trenutno je u toku eksperiment, kako bi se ta voda tretirala, ali može proći nekoliko godina pre nego što se primeni u velikom obimu.