Klimatske promene menjaju turizam: Skandinavija će postati nova Španija?

Foto: Pixabay

Klimatske promene pogađaju sve sektore privrede, turizam pogotovo. Otvaraju se nove destinacije, hladniji krajevi Evrope postaju primamljivi turistima. Tradicionalna letovališta i destinacije suočavaju se sa brojnim promenama, Atina je više puta ove godine zatvarala Akropolj zbog vrućine. U kom smeru će se zbog toga razvijati turizam i kako bi Srbija trebalo dalje da razvija svoju turističku ponudu?

Iz godine u godinu svedoci smo promena vremenskih uslova, leta su toplija, imamo više talasa tropske vrućine, blage zime. Čak i Moskva, pa i skandinavske i baltičke zemlje beleže neuobičajeno visoke temperature. Profesor na Geografskom fakultetu u Beogradu Dobrica Jovičić kaže za RTS da će se zbog toga u srednjem ili dužem periodu turizam morati da se preorijentiše i da će tokovi biti usmereni ka severu evropskom kontinenta.

„Mediteran je i dalje vodeći, najsvežiji podaci to pokazuju – Španija je u drugom kvartalu ove godine zabeležila oko 14 miliona inostranih turista tako da te neke trendove nije lako preokrenuti bez obzira na izražene toplotne talase. Navike od strane turista su formirane i ono što se može očekivati jeste da turisti na srednji rok krenu da biraju destinacije poput južne obale Britanije, Severno more u Nemačkoj ili švedska jezera“, navodi profesor.

Ukazuje i da prva posledica klimatskih promena može biti promena špica letnje sezone.

„Turisti imaju veliki adaptivni kapacitet pogotovo kada je reč o njihovom slobodnom vremenu, mogu da biraju vreme koje je najpogodnije“, navodi Jovičić.

Agencija Blumberg prenela je da u skandinavskim zemljama raste broj turista i noćenja za čak 27 posto. Sa druge strane, jug Evrope, Italija npr. ima rast od tri odsto.

„Treba imati u vidu da zemlje Mediterana imaju visoku polaznu osnovu, Italija je prošle godine registrovala oko 55 miliona inostranih turista za razliku od Skandinavije gde je mnogo manje i uglavnom se vezuje za obilaske koji imaju kulturni karakter, ne uključuju kupališni turizam“, objašnjava profesor.

Kada je reč o Srbiji, navodi da naša zemlja ne spada u grupu zemalja koja na dalji i kraći rok može da ima posledice zbog klimatskih promena. To, kako kaže, proističe iz strukture našeg turističkog prometa jer se turizam u Srbiji vezuje za gradove, pre svega za inostrane turiste dok domaći turisti najviše posećuju planine i banje.

Jedna od destinacija koja je već pogođena je Kopaonik.

„Kopaonik je već respektibilna destinacija sportskog turizma, ali tokom proteklih godina beleži se nedostatak snežnih padavina i visoke temperature, pa ni rad snežnih topova ne može mnogo pomoći. To može da pogodi taj sektor turizma. Ne treba očekivati promene u gradskom turizmu“, napominje gost Dnevnika.

klimatske promene turizam

Preporučeno

U Beogradu počelo košenje travnatih površina u stambenim naseljima

U Beogradu počelo košenje travnatih površina u stambenim naseljima

Apr. 02, 2025
Do 8. aprila gradovi i opštine kandiduju projekte za rešavanje divljih deponija

Do 8. aprila gradovi i opštine kandiduju projekte za rešavanje divljih deponija

Apr. 02, 2025
Od vetroelektrana na severnoj nemačkoj obali zatraženo da instaliraju radare

Od vetroelektrana na severnoj nemačkoj obali zatraženo da instaliraju radare

Apr. 02, 2025
MOL gradi najveće baterijsko skladište u Mađarskoj: Kapacitet od 40 megavat-sati

MOL gradi najveće baterijsko skladište u Mađarskoj: Kapacitet od 40 megavat-sati

Apr. 02, 2025
Održana prva konferencija u okviru inicijative Nordijski zeleni i pametni gradovi

Održana prva konferencija u okviru inicijative Nordijski zeleni i pametni gradovi

Apr. 01, 2025