Klimatizacija u Evropi: Rastuća potreba uz ekološke dileme

Klimatizacija postaje sveprisutna u Evropi, iako je dugo bila manje popularna u odnosu na druge delove sveta.

Prodaja klima uređaja i toplotnih pumpi raste, naročito u južnim zemljama.

Iako kulturni faktori usporavaju prihvatanje, brojke pokazuju da se upotreba klima uređaja postepeno povećava na kontinentu usled rasta temperatura.

Prema Međunarodnoj agenciji za energetiku (IEA), Evropska unija ima manje klima uređaja u odnosu na Kinu i SAD, sa oko 20 uređaja na 1.000 stanovnika.

Međutim, prodaja raste, a statistika kaže da se broj uređaja u 2023. udvostručio.

Uprkos tradicionalnom stavu prema klimatizaciji, sve više domaćinstava odlučuje se za klima uređaje.

Studija Univerziteta u Berkliju i Manhajmu pokazuje da bogatije zemlje imaju veći broj klima uređaja, ali i da je rast broja uređaja naročito izražen među imućnijim domaćinstvima.

Međutim, porast upotrebe klima uređaja donosi i izazove.

IEA ističe da klima uređaji povećavaju potrošnju energije, emisiju gasova staklene bašte i zagrevanje vazduha, posebno u urbanim sredinama.

Ova tehnologija trenutno emituje oko milijardu tona CO2 godišnje.

Klima uređaji takođe pritiskaju elektroenergetske mreže, što dodatno doprinosi emisijama gasova staklene bašte.

Ipak, stručnjaci se slažu da rešenje nije smanjivanje upotrebe klima uređaja, već promocija efikasnijih sistema i investiranje u izolaciju zgrada i zelenilo.

Uprkos negativnim efektima, klima uređaji imaju svoju ulogu u zaštiti zdravlja.

Studije pokazuju da korišćenje klima uređaja smanjuje rizik od smrtnih slučajeva usled toplotnog udara za oko 75%.

Stručnjaci predlažu balansiran pristup: unapređenje tehnologije klima uređaja i istovremeno investiranje u prirodna rešenja kao što su zeleni krovovi i prostori, kako bi se gradovi učinili održivijim i otpornijim.