Kako UN pomaže u suočavanju sa klimatskim izazovima?

Ujedinjeni narodi okupili su se u Njujorku na “Klimatskom samitu ambicija“, odlučni da daju novi zamah globalnim naporima za suočavanje sa klimatskim promenama.

Samit je okupio samo one vlade koje su prepoznate kao “prvi pokretači i prvi izvršioci” u borbi protiv klimatske krize, a mnogi veliki igrači, poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine, Indije i Ujedinjenog Kraljevstva, nisu dobili priliku da se izraze na ovom važnom događaju.

Generalni sekretar UN-a, Antonio Gutereš, istakao je hitnost situacije, upozoravajući da “čovečanstvo je otvorilo vrata paklu“.

Naglasio je da ako se nešto ne promeni, svet ide prema opasnom porastu temperature od 2,8 stepeni Celzijusa.

Međutim, naglasio je da budućnost nije unapred određena i da je na liderima da je oblikuju.

Na samitu su prisustvovali lideri iz 34 zemalja, među kojima su predstavnici evropskih zemalja i malih ostrvskih nacija.

Takođe se očekuje da lider Brazila, Luiz Inasiju Lula da Silva, objavi nove ciljeve za smanjenje emisija nakon prethodnog perioda klimatskog regresa u toj zemlji.

Lideri Južne Afrike i Vijetnama će takođe ažurirati svoje sporazume o tranziciji energije sa bogatijim zemljama.

Gutereš je predstavio nekoliko inicijativa koje UN predvodi i pozvao svet da ih podrži.

To uključuje “Klimatski solidarni pakt” koji podstiče glavne emitere da ulože dodatne napore u smanjenje emisija i pomognu siromašnim zemljama u istom cilju.

Takođe je naglasio potrebu da razvijene zemlje postignu neto nulu emisija što je pre moguće, najkasnije do 2040. godine, dok bi izlazeće ekonomije to trebalo da postignu do 2050. godine.

UN-ov Akcioni plan za sisteme ranog upozorenja za sve takođe je istaknut kao ključan element, sa ciljem da se do 2027. godine obezbedi pokrivanje svih stanovnika na Zemlji sistemima ranog upozorenja za prirodne katastrofe.

Pored vlada, samitu su prisustvovale i neke finansijske institucije, poput osiguravajuće kuće Allianz, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Naglasak je stavljen na potrebu da se globalni finansijski sistem usmeri ka podršci akcijama za borbu protiv klimatskih promena.

Iako je jasno da jedan samit neće rešiti sve probleme, on može da posluži kao snažan podstrek za dalje napore u borbi protiv klimatskih promena.

Kako je Gutereš zaključio – Mi možemo i moramo ubrzati tempo – u rešavanju ovog globalnog izazova koji zahteva hitne akcije svih zemalja i sektora društva.