Kako miris šuma može obeležiti promene u klimi?

Istraživači sa Univerziteta u Lajpcigu, Instituta Leibniz za troposferska istraživanja (TROPOS) i Nemačkog centra za integrativna istraživanja biodiverziteta (iDiv) osporavaju uobičajeno shvatanje u novom istraživanju objavljenom u časopisu “Communications Earth & Environment“.

Suprotno prethodnim verovanjima, šumska staništa bogata vrstama emituju manje gasova u atmosferu u poređenju sa monokulturama.

Vođeni Dr. Anvarom Sanaeijem i profesorkom Aleksandrom Vaigelt, interdisciplinarni tim sugeriše da povećana biodiverziteta smanjuje emisiju biogenih hlapljivih organskih jedinjenja (BVOCs), izazivajući sumnje u vezi sa pretpostavkama o proizvodnji biomase.

BVOCs, od suštinskog značaja za regulaciju klime, formiraju biogene sekundarne organske aerosole koji utiču na kvalitet vazduha i klimu.

S’ obzirom na to da se očekuje da će globalne emisije BVOCs od vegetacije porasti usled klimatskih promena, istraživanje sugerše da bi veća biodiverziteta mogla pomoći ublažavanju tih efekata.

Profesor Hartmut Herman naglašava nesigurnosti u vezi sa uticajem BVOCs, ističući potrebu za dodatnim istraživanjem.

Istraživanje, sprovedeno na MyDiv eksperimentalnom mestu biodiverziteta drveća, ilustruje saradnju biologije, istraživanja klime i atmosferske hemije.

Profesorka Vaigelt naglašava važnost interdisciplinarnih pristupa u razumevanju kompleksnih interakcija između emisija biljaka, biodiverziteta i atmosfere.

Iako istraživanje izaziva ponovno razmatranje pretpostavki, tim priznaje potrebu za dubljim istraživanjem hipoteze o smanjenju stresa u staništima bogatim vrstama.

Dok se suočavamo sa izazovima klimatskih promena, ovo istraživanje podstiče holistički pristup ulozi biodiverziteta u procesima povezanim sa klimom.