Kako klimatske promene utiču na naše (mentalno) zdravlje?

Možda vam u prvi mah deluje manje važno, ali su naučnici pronašli jaku vezu između rizičnih područja stanovanja i mentalnog zdravlja čoveka.

Time se posebno bavi naučnica Kim Noulton, viši naučnik u zdravstvenom programu NRDC-a od 2007. godine, koja je rekla da  “rast temperature produžava sezonu proizvodnje polena”, što je dovelo do toga da sezona ambrozije na Srednjem zapadu poraste sa 13 na 27 dana između 1995. i 2009. godine.

Osim toga, studije su pokazale da više toplotnih talasa znači i više toplotnih udara, srčanih udara, čak i samoubistava, a osim fizičkih posledica – tu su i mentalne.

Naime, okruženje u kojem živimo nesumnjivo utiče na to kako se osećamo. Recimo, učestale poplave koje su rezultat olujnih udara i uragana, povećavaju rizik od mikrobne ili hemijske kontaminacije, jer se patogeni i toksini izbacuju niz tokove koji su nekada bili ulice.

S druge strane, događaji poput uragana Sendi čine da se ljudi osećaju manje bezbedno i zaštićeno, te da upadaju u stanje očaja i bespomoćnosti, usled gubitka imovine. Naravno, o potencijalnim smrtnim ishodima da i ne govorimo.

Kim kaže da suša, poput one koja je pogodila Srednji zapad u leto 2012. godine, može da dovede do epidemije anksioznosti, jer “čitave zajednice vide da je njihova ekonomska baza srušena”.