Kako gradovi mogu ojačati svoje transportne sisteme za izazove klimatskih promena?

Gradovi širom sveta nalaze se na ključnom mestu u suočavanju sa izazovima koje donosi klimatske promene na njihove urbane transportne sisteme.

Prema nedavnom Urban Mobility Readiness Index-u, najuspešniji gradovi poput Helsinkija ističu tri ključne strategije od kojih drugi mogu učiti.

Prvo, fokusiranje na osnovne principe je imperativ.

Gradovi moraju neprekidno ulagati u elektrifikaciju, infrastrukturu i masovni prevoz kako bi ostali korak ispred.

Helsinki postavlja primer sa zonama bez automobila, snažnom infrastrukturom za bicikle i efikasnom nacionalnom železničkom mrežom.

Pristupačan masovni prevoz, podsticaji za električna vozila i povećanje stanica za punjenje naglašavaju njihovu posvećenost održivoj mobilnosti.

Drugo, održivost je ključna u trci ka postizanju nulte emisije.

Više od 700 gradova širom sveta se obavezalo da će do 2030. godine smanjiti emisije gasova staklene bašte na pola, pri čemu transport ima značajan udeo.

Vodeći gradovi poput Osla prioritizuju aktivnu mobilnost i elektrifikaciju, usaglašavajući se sa preferencijama potrošača za dostupnost stajališta za punjenje.

Osluova fokus na kvalitet vazduha, smanjenje buke i ograničavanje brzine na nivou celog grada doprinosi sveobuhvatnom pristupu.

Na kraju, masovni prevoz ostaje ključan za postizanje klimatskih ciljeva. Bez obzira na izazove izazvane pandemijom, gradovi moraju ulagati u pristupačan i povoljan masovni prevoz.

Izuzetan sistem Hong Konga, gde se 71% lokalnih putovanja oslanja na javni prevoz, pokazuje važnost efikasnosti i dostupnosti.

Drugi gradovi, poput Berlina i Minhena, koriste povoljne prolaznice za javni prevoz, dok Riyadh i Seul sprovode smanjenje cena karata i fleksibilne tarifne strukture.

Zaključno, gradovi koji teže da opstanu pred izazovima klimatskih promena moraju dati prioritet pristupačnim, povoljnim i održivim mrežama mobilnosti.

To zahteva finansijske investicije i nepokolebljivu posvećenost.

Naročito je važno istaći da svaki uloženi milijarder u javni prevoz donosi ekonomske dobitke pet puta veće i stvara 50.000 radnih mesta, što naglašava povezanost politika održive mobilnosti i snage i vitalnosti grada.