Istina o klimi: Ono što je pre 10 godina izgledalo obećavajuće, više nije ostvarivo

Pre deset godina, međunarodna zajednica se na Pariskom klimatskom samitu složila da ograniči globalno zagrevanje na što bliže 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo. Trideseta po redu Godišnja konferencija UN-a o klimatskim promenama počinje u ponedeljak u brazilskom gradu Belemu, u Amazonskoj prašumi, a domaćini očekuju oko 50.000 učesnika tokom gotovo dve nedelje teških pregovora.

Više od 190 zemalja raspravljaće o tome kako obuzdati klimatsku krizu i njene razorne posledice, uključujući češće i teže suše, oluje, šumske požare i poplave. Razgovori na konferenciji poznatoj kao COP30 takođe će se baviti zahtevima siromašnijih zemalja za više sredstava za prilagođavanje sve težim klimatskim uslovima.

Na sastanku će se čuti brojni pozivi vlada za odlučniju akciju — suprotno prethodnim obavezama, samo oko trećine zemalja je na vreme predalo svoje klimatske planove za period do 2035. godine.

S obzirom na neadekvatne nacionalne klimatske politike, konferencija će se usredsrediti na to kako se još uvek može postići ograničavanje globalnog zagrevanja potrebno za naš opstanak, rekao je Martin Kajzer, čelnik nemačkog ogranka Grinpis-a.

Zemlja domaćin Brazil u međuvremenu promoviše novi, višemilijardni fond za zaštitu prašuma, nazvan Tropical Forest Forever Facility (TFFF). Zemlje koje očuvaju svoje tropske šume biće nagrađene, dok će se za svaki uništeni hektar izricati visoke kazne, a prihod će ići u fond.

Pre deset godina, međunarodna zajednica se na Pariskom klimatskom samitu složila da ograniči globalno zagrevanje na što bliže 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.

Sada, generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš priznaje da se to obećanje nije ostvarilo, nazvavši to „gorkom istinom“.

Rekao je da će prag od 1,5 stepeni Celzijusa biti prekoračen najkasnije do početka 2030-ih, opisujući to kao „moralni neuspeh i smrtonosni nemar“.

Sjedinjene Američke Države (SAD), drugi najveći svetski emiter gasova sa efektom staklene bašte posle Kine, u procesu su napuštanja Pariškog klimatskog sporazuma i ne učestvuju na konferenciji.

Nedostatak američkih sredstava otežaće drugim zemljama da preuzmu obaveze podrške siromašnijim nacijama u borbi protiv klimatskih promena.

Prema predviđanjima UN-a, svet je sa postojećim klimatskim politikama na putu ka porastu temperature od 2,8 °C.

Na prethodnom izdanju konferencije u Azerbejdžanu (COP29), zemlje bogate naftom, poput Saudijske Arabije, pokušale su da blokiraju sporazum o postepenom ukidanju korišćenja fosilnih goriva.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je u uvodnom govoru prošle godine fosilna goriva opisao kao „Božji dar“.