INTERVJU – Ronald Zeliger (Hemofarm): “Veliki izazov uvek počinje malim koracima”

Za Hemofarm je održivi razvoj bio samo teorija 2011. godine, kada smo počeli da gradimo svoj održivi način života. A danas, 13 godina kasnije ili bolje rečeno 12 izveštaja o održivom razvoju kasnije, nema sumnje da su svi naši poslovni rezultati svedočanstvo naše potpune posvećenosti održivom razvoju, kaže u ekskluzivnom intervjuu za naš magazin generalni direktor Hemofarm grupe Ronald Zeliger.

Mnogo ljudi je čulo za pojmove poput ESG-a i održivog razvoja, ali mnogi od njih ne znaju baš najpreciznije kako oni funkcionišu u praksi – da li možete da ih malo pojasnite kroz primer Hemofarma?

– Počeli smo skoro kao pokret. Prvo smo se fokusirali na E – na ekološku stranu, jer smo želeli da budemo sigurni da nećemo uzaludno trošiti energiju. Kada je reč o G, to je nešto u čemu Hemofarm ima dugu tradiciju. Radeći u društvu, važno nam je, kako interno tako i eksterno, da budemo prisutni i proaktivni u podršci razvoju zemlje u kojoj radimo. S je posvećen ljudima – kako unutar tako i izvan naše organizacije – i mi negujemo našu ambiciju da budemo magnet za talente. Kao TOP Poslodavac u Srbiji imamo i dokaz za to, ali na kraju dana nije reč samo o sertifikatima, već o stvarnom zadovoljstvu ljudi. Pomno osluškujemo potrebe, želje i ideje naših zaposlenih.
Za Hemofarm je održivi razvoj bio samo teorija 2011. godine, kada smo počeli da gradimo svoj održivi način života. A danas, 13 godina kasnije ili bolje rečeno 12 izveštaja o održivom razvoju kasnije, nema sumnje da su svi naši poslovni rezultati svedočanstvo naše potpune posvećenosti održivom razvoju – na primer, iz godine u godinu obaramo rekorde u proizvodnji, uz stalno smanjenje potrošnje resursa; žene su većina zaposlenih; naša ambalaža je od recikliranog kartona, zahvaljujući čemu smo sačuvali šume koje bi mogle da pokriju površinu od 350 fudbalskih terena… Mislim da je očigledno da živimo i radimo održivo.

Hemofarm se smatra jednim od lidera kad je održivo poslovanje u pitanju. Možete li da pojasnite na koje ste sve načine uveli održivost i ekološku odgovornost u poslovanje kompanije?

– Za nas je to bilo lako jer su naši inženjeri i tehničari bili veoma otvoreni da to prihvate. Kompetitivni, inovativni i preduzetnički način razmišljanja naših ljudi je u tome mnogo pomogao. Održali smo veliki broj edukativnih obuka i komunicirali sa našim ljudima, tako da oni razumeju zašto nam je važno da postanemo održiva organizacija. I na kraju, ali ne i najmanje važno, uvek podržavamo i slavimo naše izveštavanje o održivosti. I iako je to samo izveštaj, on akumulira sve informacije i podatke, s jedne strane, i dok prolazite kroz njega možete videti koliko je sveobuhvatan izazov biti u toku sa ESG-om, ali i gde smo stigli, a gde još uvek nismo. Za mene veliki izazov uvek počinje malim koracima, a ti ključni pokazatelji učinka (KPI’s) i izveštavanje su mali koraci. Mnogo nam je pomoglo eksterno, ali gledajući od eksternog ka internom, vidim da mnogi naši ljudi objavljuju na društvenim mrežama i podržavaju ono što Hemofarm radi na održivosti. Uključivanje zaposlenih je prava vrednost koja dugoročno donosi rezultate.

Napomenuli ste da je oko 83 odsto Hemofarmovih proizvoda 2021. godine bilo u ambalaži od recikliranog kartona. Postoji li mogućnost da ova brojka dostigne 100 odsto?

– Naša ambicija od kada smo počeli da pratimo ovaj parametar bila je 100%, ali teško je dostići 100% jer industrija u kojoj smo aktivni podleže veoma strogim propisima. Na primer, u nekim zemljama u koje izvozimo zakon ne prepoznaje mogućnost pakovanja u ambalažu od recikliranog kartona. Ipak, ponovo moram da istaknem da reciklirana ambalaža predstavlja sekundarno pakovanje farmaceutskog proizvoda i da ni na koji način ne ugrožava kvalitet i bezbednost proizvoda, što se opet prati kroz druge stroge farmaceutske standarde. Ova tema nije tako jednostavna, ali je za nas važna i izazovna. Danas imate proizvođače ambalaže koji su proces pravljenja kutija od nerecikliranog kartona učinili zelenijim od onih koji proizvode reciklirane. Zbog toga i težimo da uvek pratimo sva aktuelna dešavanja na tržištu i da unapređujemo našu ambalažu u pravcu zelenijih rešenja.

Kad govorimo o održivom razvoju, koji su dalji planovi Hemofarma na ovom polju, koje projekte planirate i na šta ćete staviti naglasak?

– To su svakako objekti sa ugljenično neutralnim otiskom i mi ka tome težimo, ali biće potrebno vreme da se to postigne. Takođe, nastavićemo dalje da radimo na optimizaciji našeg portfolija u pravcu održivih proizvoda, a ambalaža je jedan od naših prioriteta, i u skladu sa 5R pristupom u održivom razvoju proizvoda. Digitalizacija je nesumnjivo i jedan od ključnih pravaca u kojem idemo; zamislite da je svako uputstvo o upotrebi leka zapravo QR kod, koliko bi drveća i energije uštedeli, smanjili veličinu pakovanja, a samim tim i težinu, i otpremili manje kamiona našim partnerima i potrošačima, uz značajno smanjenje emisije CO2; a zatim da taj QR kod ponudi mogućnost interakcije sa lekarom ili farmaceutom preko mobilne aplikacije… nebo je granica.
A tu je i naša stalna težnja da pratimo probleme u društvu i da kroz rad naše Hemofarm fondacije pomognemo u smanjenju pritiska na javni zdravstveni sistem; s tim u vezi, nastavićemo sa kampanjom koja promoviše doniranje organa.

Kao jedan od pionira u održivom poslovanju na ovim prostorima, kompanija je prošle godine u Vršcu predstavila jedan od svojih najvažnijih projekata – STADA EXPO, multimedijalnu mobilnu platformu. Koji je cilj ove platforme i šta ona tačno predstavlja?

– Baveći se održivim razvojem, shvatili smo da se o ovoj temi kako u Srbiji tako i u svetu najviše priča, a da je malo prilika da se ESG doživi na delu. Projektom STADA EXPO želeli smo da posetiocima pružimo konkretno ESG iskustvo. Kreirali smo i otvorili STADA EXPO da bi široj publici preneli poruku održivosti kako bi na jedan slikovitiji način videli šta je Hemofarm već uradio, šta oni mogu da urade i šta planiramo da radimo u budućnosti.
Sa STADA EXPO, priču o održivom razvoju iz sfere teorije prenosimo u sferu stvarnosti. Budimo fer, ljudi ne čitaju uvek tekstove, ali vole jasne slike i animacije. A ako se ljudi igraju sa ovim, mnogo im je lakše da održivost sprovedu u delo u svom svakodnevnom životu. Verujem da je STADA EXPO dobra polazna tačka u formiranju saveza kompanija, budući da je to naša obaveza jer smo važan deo društva, a ako se lideri ne pokrenu i preuzmu odgovornost, ništa se neće promeniti.

Izjavili ste da Hemofarm “veoma vodi računa o poreklu sirovina koje koristi i o stepenu održivog razvoja naših dobavljača”. Koliko su ovi standardni bitni za kvalitet proizvoda i celokupnu sliku vezanu primenu održivog razvoja u praksi?

– Farmaceutska industrija je jedna od najstrože regulisanih grana i po prirodi nastoji da ima visoke standarde kvaliteta. Odgovornost proizvođača lekova mora biti mnogo veća nego u drugim granama jer mi direktno i indirektno utičemo na zdravlje ljudi. U našoj industriji, osim strogih pravila o kvalitetu, postoji još jedan ključni faktor kontrole, a to je – farmakovigilanca. To je zakonska obaveza svakog ko proizvodi i plasira farmaceutske proizvode na tržište, a globalno je integrisan u jedinstveni sistem praćenja sumnjivih neželjenih dejstava lekova. Naš sistem farmakovigilance stalno prati tržište i blagovremeno reaguje na svaku sumnju ili informaciju od interesa za bezbednost proizvoda i korisnika.

Kažete da primenjujete najsavremenije ESG platforme za ocenu dobavljača – možete li da nam malo pojasnite ovaj proces?

– Procena ESG učinka dobavljača nije ništa novo i mi to radimo godinama kroz procenu poslovno-društvene usklađenosti. Ova tema danas postaje sve važnija jer postaje zakonska obaveza, barem za kompanije koje su povezane sa EU (bilo da tamo plasiraju svoje proizvode ili su suštinski iz EU). Mogu da istaknem najnoviju regulativu EU u oblasti ESG – CSRD (Corporate Sustainabilty Reporting Directive – Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti), koja od kompanija očekuje da znaju koji su stvarni ESG uticaji u lancu snabdevanja.
STADA i Hemofarm danas ocenjuju svoje dobavljače preko EcoVadis platforme, u okviru koje se prate ESG parametri, a tokom protekle godine je već ocenjeno oko 800 dobavljača.
Poenta ovog sistema nije samo da eliminiše one koji nisu dovoljno napredovali u sopstvenom razvoju ESG-a, već da preferira one koji su ESG bolji, a da pomogne drugima da unaprede sopstveni održivi razvoj.

Kako ocenjujete situaciju sa održivim razvojem u Srbiji, da li je napredak uočljiv i na kojim bi aspektima još trebalo da se poradi?

– Srbija ima odlične primere u oblasti održivog razvoja i brojne kompanije sa kojima Hemofarm promoviše ovu temu, uglavnom kroz aktivnosti UN Globalnog dogovora. Dakle, napredak je primetan u korporativnom svetu, i to je sada činjenica. U malim i srednjim preduzećima još uvek ima prostora za napredak i zato je važno imati razvojne programe da ova lokalna preduzeća nauče kako da ulažu u ESG. A ako nisu dovoljno profitabilni ili nemaju dodatni budžet, rešenje bi moglo biti da se država uključi i pomogne. Zaista verujem da će se mlade generacije mnogo više zalagati za održivost, kako sa strane zapošljavanja, što već možemo i da vidimo, tako i sa strane potrošača. Na kraju krajeva, potrošači diktiraju mnogo, a ako im nije stalo do održivosti, onda imamo problem. Kao društvo imamo mnogo prostora za napredak i zato će Hemofarm nastaviti da ulaže u održivi razvoj i da slušamo ljude, jer održivost nije predavanje, već saradnja. Kako bih vam to slikovito objasnio, nedavno smo lansirali naš novi brend One Two Three, liniju proizvoda zasnovanu upravo na potrebama potrošača. A održivi razvoj nam je bio u velikoj meri u mislima kada smo kreirali naš novi brend, posebno sa aktivnim supstancama koje su najvišeg kvaliteta i omogućavaju visok stepen bioraspoloživosti i upotrebljivosti u telu, ali i sa upotrebom reciklirane ambalaže. Na kraju krajeva, naša misija i jeste da omogućimo svim korisnicima zdraviji i aktivniji život.

Mnogi su skeptični kad je u pitanju i ESG i održivi razvoj, a posebno ekološka slika planete u budućnosti. Da li su primeri poput Hemofarma i drugih velikih kompanija koje savesno posluju nešto čemu bi svi trebali da teže u procesu stvaranja održive budućnosti i “pročišćavanja” životnog okruženja? I da li ovo može da bude dovoljno da bi se obezbedila svetlija i zdravija budućnost?

– Pitanja govore sama za sebe – ne, nije dovoljno. Ali, ako mi nešto ne preduzmemo sada, onda od svega ovoga neće biti ništa. Naša je dužnost da kao odgovorni ljudi radimo na održivosti i nećemo prestati da verujemo da naša deca i njihova deca zaslužuju bolju budućnost, a iskreno, kao ljudi, do sada nismo bili baš dobri u tome. Dakle, hajde da napravimo promenu sada. U budućnosti će nam se suditi po onome što smo sada uradili. Oni koji zatvaraju oči pred onim što se dešava našoj planeti neodgovorni su prema sebi i budućim generacijama. Nećemo biti deo toga. Ali, ako sada počnete da radite na održivosti, to će dati mnogo više vremena sledećim generacijama. Ovo je moje čvrsto uverenje. Volimo ovu planetu, ona nam je jedini dom i moramo da ulažemo u održivost. To je naša javna dužnost kao ljudi, i ne radi se samo o tome da budemo na pravoj strani istorije zarad istorije, već zbog našeg opstanka.

GREEN NEWS/Dejan Katalina