Intervju – Irida Lazić: “Drastična promena klime nas očekuje već do 2050.”

Zbog klimatskih promena osećamo češće i intezivnije toplotne talase. Oni se pojavljuju sve češće u toku godine, čak i zimi, pa i u delovima sveta gde ih ranije nije bilo. Primera radi, u Srbiji je u drugoj polovini 20. veka prosečan broj pojavljivanja toplotnih talasa bio manji od 1 godišnje, a posle 2000. godine samo u toku leta se prosečno pojavi 3-4 toplototna talasa, kaže u intervjuu za Green News Irida Lazić, meteorološkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Koji su osnovni uzroci klimatskih promena i njihov uticaj na našu planetu?
– Sa napretkom tehnologije i industrijskom revolucijom, sagorevanje fosilnih goriva postalo je široko rasprostranjeno, što je dovelo do značajnog povećanja emisija ugljen-dioksida i gasova sa efektom staklene bašte. Povećana koncentracija ugljen-dioksida neosporno izaziva klimatske promene koje već danas osećamo. Glavni problem nastaje u tome što čovek remeti ovaj prirodni ciklus kruženja ugljenika koji traje hiljadama godina gde se ugljenik prisutan u fosilnom gorivu vraća nazad u atmosferu. Čovek to vreme drastično skraćuje i na taj način remeti prirodni klimatski sistem. To se ogleda u činjenici da se ugljen-dioksid za približno 200 godina povećao za 50% i to je uslovilo da se globalna temperature u poslednjih 150 godina poveća za oko 1.2 . Ovo je veliki skok u temperaturi ako poredimo sa činjenicom da je temperatura varirala u poslednjih 12 000 oko pola stepena. Naravno, ugljen-dioksid je veoma koristan sastojak atmosfere, jer bez njegovog prisustvakroz efekat staklene baste planeta Zemlja bi stalno bila u ledenom dobu sa srednjom temperaturom Zemlje oko -18 . Međutim problem nastaje kada se sistem poremeti i izvede iz ravnoteže kroz prekomerne emisije ovog gasa, i mi taj efekat zovemo antropogeni efekat jer tu promenu klime izaziva čovek svojim delovanjem. To je slično kao kada bismo poredili klimu sa ljudskim organizmom, gde na primer nedostatak gvožđa izaziva veliki problem po organizam, a sa druge strane ni višak nije dobar i izaziva negativni efekat kao nedostatak. Ili poput probiotika, gde svesno unosimo “dobre” bakterije po crevnu floru, dok prevelika količina bakterija izaziva problem. Mi taj balans u klimi nazivamo ravnotežom, a poremećaj osećamo sada kroz klimatske promene.

Koji su glavni faktori koji doprinose sve češćim i intenzivnijim talasima visokih temperatura?

– Zbog klimatskih promena osećamo češće i intezivnije toplotne talase. Oni se pojavljuju sve češće u toku godine, čak i zimi, pa i u delovima sveta gde ih ranije nije bilo. Primera radi, u Srbiji je u drugoj polovini 20. veka prosečan broj pojavljivanja toplotnih talasa bio manji od 1 godišnje, a posle 2000. godine samo u toku leta se prosečno pojavi 3-4 toplototna talasa. Čak i bez ovih podataka smo svedoci klimatskih promena i uviđamo da se sa klimom nešto neuobičajeno događa. Ako pogledamo osmotrene podatke, posle 2000. godine neke ekstremne godine su imale i do 40 dana pod toplotnim talasima, dok je taj broj pre 2000. godine bio uglavnom do 20 dana u ekstremnim slučajevima. A ako poglemo buduće projekcije klime do 2100. godine za Beograd na primer, modeli pokazuju da nas očekuje još 30 ili 70 više dana nego danas pod toplotnim talasima, a ove granice ukazuju na izbor naših emisija ugljen dioksida. Ako na svetskom nivou smanjimo emisije, bićemo izloženi toplotnim talasima mesec dana više nego što smo navikli, u suprotnom, ako nastavimo sa emisijama ugljen dioksida kao do sad, imaćemo više od dva meseca dodatih na sadašnjih mesec dana pod kojima smo izloženi toplotnim talasima. To znači da će gotovo jedna trećina godine biti ekstremno topla ako izaberemo gori i pesimističan scenario. Iako nam se ta 2100. godina čini daleko, nažalost prema projekcijma klimatskih modela, najizraženija promena klime u svakog segmentu, od toplotnih talasa, suša, poplava, jakih oluja, i ostalih ekstremnih vremenskih prilika, nas očekuje već do 2050. godine koju ćemo svakako osetiti nezavisno o kom emisionom scenariju pričamo, jer se prognoze za oba scenarija ne razlikuju mnogo do sredine 21. veka.

Možete li nam objasniti razliku između globalnog zagrevanja i klimatskih promena?

– Termin globalno zagrevanje se odnosi na dugoročni porast prosečne globalne temperature zbog emitovanih gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, klimatske promene nažalost ne podrazumevaju samo globalno zagrevanje tj. porast temperature, već obuhvataju i promene u ostalim meteorološkim veličinama poput padavina, vetra, ekstremnih pojava poput jačih oluja, požara, poplava, suša, itd. Klimatski sistem je kompleksan sistem i promena u jednoj komponenti sistema, na primer globalno zagrevanje, pokreće čitav niz drugih promena zbog izbacivanja sistema iz ravnoteže kao što sam prethodno objasnila. Svaka komponenta u klimatskom sistemu koja nam prezentuje klimu na koju smo navikli je povezana kompleksnim vezama sa ostatkom sistema, pa kao u čitavoj prirodi, u lancu ishrane na primer, gde čak i mala promena posle nekog vremena moze napraviti veliku promenu na globalnom planu. Mi taj efekat često nazivamo efektom lavine, gde od male grudve snega koja se kotrlja niz planinu može nastati lavina.

Šta je El Ninjo i kako utiče na globalne klimatske obrasce?

– Prošle godine smo bili svedoci El Ninja koji je trajao sve do proleća ove godine i uticao na klimu širom sveta. To je jedan potpuno prirodan periodičan fenomen koji se pojavljuje svakih 2 do 7 godina a uslovljen je kompleksnim delovanjima izmedju atmosfere i okena u Tihom okeanu. Usled zagrevanja vode čak daleko u Tihom okeanu, cirkulacija atmosfere se promeni širom sveta što dovodi do različitih efekata, gde u nekom kraju sveta budu jače suše i toplotni talasi, a negde popolave. Prošle godine smo imali pojačan efekat klimatskih promena zbog ovog efekta pa su zato osmotreni temperaturni rekordi kao nikada do sada širom sveta, ali je bitno napomenuti da je glavni krivac promena klime usleg globalnog zagrevanja, a ne efekat El Ninja koji na naše područje ne utiče toliko značajno kao na regione na primer Južne Amerike, Azije, Australije. Primera radi, El Ninjo koji nas je zadesio 2023/2024 godine je bio prilično slabiji nego El Ninjo 2015/2016, a opet su temperaturni ekstremi opaženi prošle i ove godine. U izmenjenoj klimi, efekat El Ninja moze samo doprineti da ta godina bude ekstremna, što je zapravo problem jer ekstremi koje smo do sad osećali će postati novo srednje stanje klime, dok će nove ekstremne godine biti veliki udar na socio-ekonomske sektore društva.

Kako klimatske promene konkretno utiču na našu regiju? Koje promene možemo očekivati u narednim decenijama?

– Nažalost, naš region zajedno sa zemljama Jugoistočne Evrope i Mediterana, se zagreva brže od ostatka sveta. Na primer, globalni prosek zagrevanja planete u toku leta je 0.16 po dekadi od 1961. godine do danas, dok se naš region zagrejao brže od ovog proseka za +0.3 po dekadi. Klimatske promene se ne dešavaju na isti način širom sveta i negde su izraženije. Jedan od razloga ovog bržeg zagrevanja je taj što se usled promene atmosferske cirkulacije Azorski anticiklon pomerio severnije nego što je bio i ima veći uticaj na naše područje. Upravo kada smo pod dejstvom anticiklona u toku leta imamo vedre, sušne dane sa toplotnim talasima. Klimatske promene koje nas očekuju vrlo brzo će dovesti do toga da će nam leta sve više ličiti na mediteranska, duga čak i do 6 meseci, sa vrlo visokim temperaturama i malo padavinama. Prošle godine smo bili svedoci letnjih dana u oktobru, gde smo imali skoro pa 20 letnjih dana u delovima Srbije. Sa druge strane, naša privreda već sada trpi negativne efekte klimatskih promena poput suša ili zbog produženog vegetacionog perioda, biljke zbog visokih temperatura procvetaju ranije pa je prisutan značajno veći rizik od mraza. Ništa manju štetu ne izazivaju ni jake oluje sa gradom koje su zbog visokih temperatura sve učestalije u periodu maj-jun. Primera radi, za svaki 1 zagrevanja, atmosfera ima 7% više vodene pare što predstavlja gorivo za jake oluje koje opažamo.

Da li primećujemo porast učestalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih pojava, kao što su poplave i suše?

– U Srbiji je procenjeno da se od 2000. godine usled serije razornih klimatskih i vremenskih ekstrema akumulirala šteta veća od 7 milijardi evra. Veliku štetu pričinjavaju suše koje su sve učestalije usled klimatskih promena. U našoj zemlji, suše ozbiljno ugrožavaju prinose kukuruza koji možda više nego bilo koja druga poljoprivredna kultura zavisi od letnje kiše koje su sve manje i ređe. U Srbiji kukuruz je jedna od najvažnijih ratarskih kultura i zauzima značajan deo poljoprivrednog zemljišta, pa je negativan klimatski uticaj na ovu kulturu veoma bitan za naše područje. Primera radi, pojava ekstremne suše sa veoma negativnim posledicama po privredu u Srbiji se pre 2000. godine dogodila samo jednom u pedeset godina, a posle 2000. godine čak 4 puta. Sa druge strane, klimatske promene izazivaju pojavu učestalijih poplava nego što bi to bio slučaj da nema klimatskih promena. Iako se padavine u toku godine ne menjaju značajno, niti će se menjati u budućnosti, raspored padavina se menja pa će se smenjivati periodi suša nakon kojih padne velika količina kiše koja će izazivati moguće poplave. To je opis klimatskih promena izražen kroz prizmu ekstrema.

Koje mere možemo preduzeti na lokalnom i globalnom nivou da bismo se prilagodili klimatskim promenama i ublažili njihov uticaj?

– Upravo glavna poenta pričanja o klimatskim promenama nije da bi se javnost uplašila, već da bi se što veći broj ljudi, od pojedinaca do različitih sektora privrede prilagodili na izmenjene klimatske uslove i što brže ublažili negativan efekat koji je neizbežan. Pred kraj 2023. godine naša zemlja je usvojila na sednici Vlade Republike Srbije Program prilagodjavanja na izmenjene klimatske uslove za 2023-2030 sa Akcionim planom za 2024-2026, koji je važan korak za našu zemlju u borbi protiv posledica klimatskih promena. Često se pominje u javnosti termin klimatska nejednakost gde su siromašne zemlje izvukle deblji kraj ove borbe protiv klimatskih promena jer ne samo da nisu bili uzročnici klimatskih promena, nego nemaju novca da ulože u mere adaptacije i prilagodjavanja na negativne posledice klimatskih promena. Čak je na poslednjoj svetskoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi prošle godine u Dubaiju odvojena veća suma novca za veoma ugrožene zemlje koje nemaju novca za adaptaciju na izmenjene uslove. Na globalnom nivou svakako se vidi pozitivan korak ka zelenoj tranziciji, gde je na primer prošle godine većina struje u EU došla iz obnovljivih izvora sa udelom od 44.7% u ukupnoj proizvodnji. A što se tiče lokalnog nivoa i naše zemlje, prema Programu adaptacije se planira subvencionisanje na primer protivgradnih mreža i mreža za zasenu za zasede voćaka i vinove loze, jačanje meteorološkog osmatračkog sistema, plansko delovanje u skladu sa budućim klimatskim uslovima u različitim sektorima poljoprivrede išumarstva, itd. Sa druge strane, finansiraju se projekti koji za cilj imaju praktične smernice za efikasne strategije ublažavanja i adaptacije, pa je tako od kraja prošle godine Fond za nauku Republike Srbije finansirao projekat EXTREMES, gde se tim meteorologa sa Fizičkog fakulteta na čelu sa profesorom Vladimirom Đurđevićem bavi upravo razumevanju ovih ekstremnih događaja.

Kako se naučno razumevanje klimatskih promena razvija i koje su najnovije spoznaje na ovom polju?

– Usled tehnološkog napredka, meteorologija i razumevanje klimatskih promena se razvija enormnom brzinom i naučna dostignuća današnjice su bila nezamisliva pre 20-30 godina. To je naravno zbog sve veće dostupnosti meteoroloških podataka, modernizovanih satelitskih slika i informacija, jačih i bržih superračunara pri čemu je sve ovo doprinelo da se razvije primena veštačke inteligencije u meteorologiji. Iako je ova grana bila poznata decenijama unazad, usled tehničkih nedostataka nije imala uslova za razvoj. Značajan faktor igra i širenje naučne zajednice i svetske naučne kolaboracije koje su doprinele da danas imamo značajna otkrića na polju meteorologije, detaljne analize i predikcije buduće klime do 2100. godine, razne meteorološke i klimatske servise koji pružaju kvalitetne i tačne informacije o klimi i vremenu.

Kako meteorolozi mogu pomoći u podizanju svesti javnosti o klimatskim promenama i podsticanju akcije na zaštiti životne sredine?

– Načini mogu biti razni, na primer informisanje javnosti kroz razne naučno-popularne emisije, obrazovanje đaka još u osnovnoj i srednjoj školi o klimatskim promenama, popularizaciji meteorologije, i uključivanje meteoroloških podataka u razna druga sektorska istraživanja kako bi se svaki privredni sektor pripremio i adaptirao na izmenjene klimatske uslove.

GREEN NEWS/Dejan Katalina