Indija na COP28 insistira na “pravičnosti” u pregovorima o klimi

Indijski ministar životne sredine Bhupender Jadav zatražio je u subotu „pravičnost i pravdu“ u pregovorima UN o klimi, smatrajući da bogate zemlje treba da vode globalnu klimatsku akciju.

Komentari su podvukli dugogodišnji stav Indije da, kao zemlja u razvoju, ne bi trebalo da bude prinuđena da smanji svoje emisije povezane sa energijom – čak iako je treća zemlja po veličini emitera na svetu posle Kine i Sjedinjenih Država. Samitom COP28 o klimi u Dubaiju koji bi trebalo da se završi u utorak, delegati su radili na rešavanju ćorsokaka oko toga da li da se pozabave budućom upotrebom fosilnih goriva.

Indija i druge zemlje čije se ekonomije oslanjaju na fosilna goriva tvrde da bi bogate zemlje trebalo da učine više jer su ispustile više emisija koje zagrevaju klimu od industrijske revolucije.

– Indija čvrsto veruje da jednakost i klimatska pravda moraju biti osnova globalne klimatske akcije – rekao je Jadav na samitu.

Ranije na dvonedeljnoj konferenciji COP28, indijski premijer Narendra Modi održao je govor u kojem je ponudio da bude domaćin COP33 razgovora 2028.

– Tokom prošlog veka, mali deo čovečanstva je neselektivno iskorišćavao prirodu – rekao je on.

– Međutim, čitavo čovečanstvo plaća cenu za ovo, posebno ljudi koji žive na globalnom jugu.

Energija na ugalj čini oko 80% indijskog snabdevanja električnom energijom. Nakon što je samit COP26 u Glazgovu doveo do pakta koji je pozvao na globalno „fazno smanjenje“ energije iz uglja, Indija je bezuspešno lobirala na prošlogodišnjem COP27 u Egiptu da se taj poziv proširi na sva fosilna goriva.

Od tada se protivi postavljanju konkretnih vremenskih rokova za postepeno smanjivanje upotrebe uglja, dok je domaća potražnja za električnom energijom porasla na nove visine tokom ovogodišnjeg vrelog leta.

Ukupna potražnja za električnom energijom u junu dostigla je rekordnih 140 milijardi kilovat-sati – skoro 5% više u odnosu na jun 2022. Indija je postavila cilj da 50% svoje električne energije dolazi iz obnovljivih izvora do 2030. godine.

Takođe planira da doda još 17 gigavata kapaciteta uglja u narednih 16 meseci, nakon što je u oktobru proizvela rekordnu količinu električne energije iz uglja kako bi nadoknadila manjak u proizvodnji hidroenergije nakon monsunskih kiša nižih od uobičajenih.