Iluzija prošlosti ili ključ za budućnost?

Važnost prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije sada se prihvata kao činjenica i smatra se garancijom za decenije zelenog rasta. Međutim, izvodljivost energetskih tranzicija proističe iz lažne istorije, tvrdi istoričar nauke Žan-Batist Freso: različiti izvori energije nisu samo u konkurenciji, već su i u simbiozi. Kako je nastao pojam energetske tranzicije i koje rizike nosi za značajnu klimatsku akciju?

Energetska tranzicija: iluzija ili neizbežnost?

Prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije danas se često prikazuje kao neizbežan put ka dugoročnom zelenom razvoju. Međutim, istoričar nauke Jean-Baptiste Fressoz tvrdi da je ovaj pojam temeljen na pogrešnim pretpostavkama o istoriji energije. Prema njegovim rečima, različiti izvori energije nisu samo u konkurenciji, već su često u simbiozi. U ovom intervjuu, Fressoz objašnjava zašto je ideja energetske tranzicije možda previše pojednostavljena i kakve rizike nosi za stvarnu klimatsku akciju.

Energija u istoriji: tranzicija ili simbioza?

Fressoz naglašava da se ideja o energetskoj tranziciji, koja pretpostavlja da jedan izvor energije zamenjuje drugi, ne temelji na stvarnoj istoriji energije. Na primer, u 19. veku, upotreba drveta nije opala sa pojavom uglja; naprotiv, potražnja za drvetom je rasla zbog potrebe za drvenim potporama u rudarenju. Isto tako, upotreba nafte nije smanjila potrošnju uglja. U stvarnosti, energetski sistemi su složeni i međusobno povezani, a različiti izvori energije često funkcionišu zajedno.

Savremeni kontekst i tehnološki razvoj

U današnjem kontekstu, kada se govori o prelasku na čistu energiju, Fressoz ukazuje da se ideja energetske tranzicije oslanja na pogrešno tumačenje prošlosti. Umesto radikalne promene tehnologije, ono što se dešava je smanjenje ugljenične intenzivnosti ekonomije. Dok obnovljivi izvori kao što su solarni paneli i električna vozila smanjuju emisije, nisu potpuno rešili problem. Potrebno je više od tehnoloških inovacija; mora se razmatrati i smanjenje materijalne potrošnje i racionalizacija resursa.

Globalni istraživanja i politika

Što se tiče globalnih napora, Fressoz upozorava da narativ energetske tranzicije često služi kao opravdanje za odlaganje stvarnih mera. U 1970-ima, ideja energetske tranzicije je korišćena kao izgovor za nedostatak akcije, dok su se stvarni izazovi klimatskih promena sve više prepoznavali. Danas, iako je evropski cilj klimatske neutralnosti do 2050. godine ambiciozan, postoji rizik da se prikazivanje tranzicije kao ključne promene koristi kao izgovor za nastavak zavisnosti od fosilnih goriva.

Zaključak:

Fressozov uvid nas podseća da energetski sistemi nisu jednostavno u konkurenciji već u međusobnoj zavisnosti. Da bismo zaista odgovorili na klimatske izazove, potrebno je razmišljati šire od jednostavnih promena u tehnologiji i razmotriti sve aspekte potrošnje i proizvodnje.