“Gubimo najefikasnije sredstvo u borbi protiv klimatskih promena” Na svakih pet sekundi nestane šuma veličine fudbalskog terena

U 2022. godini, planeta je izgubila područje tropske prašume veličine Švajcarske ili Holandije.

Prema izveštaju Svetskog instituta za resurse (WRI), razaranje je uzrokovano kombinacijom požara i krčenja šuma zbog poljoprivrede i seče drveća. Autori izveštaja navode da je područje veličine fudbalskog terena uništavano svakih pet sekundi.

Njihova satelitska platforma za praćenje krčenja šuma, Global Forest Watch (GFW), zabeležila je uništenje više od 4,1 miliona hektara šume u 2022. godini, što je od ključne važnosti za bioraznovrsnost i skladištenje ugljenika na planeti.

Najteže pogođena zemlja je Brazil, sa uništenim područjem koje čini 43% globalnih gubitaka, ispred Demokratske Republike Kongo (13%) i Bolivije (9%).

– Mi gubimo jedno od najefikasnijih sredstava u borbi protiv klimatskih promena, zaštitu bioraznovrsnosti i podršku zdravlju i izdržljivosti miliona ljudi – kaže direktorka GFW, Mikaela Weisse, prenosi Euronews.

Primarne tropske šume koje su uništene u 2022. godini oslobodile su 2,7 milijardi tona CO2, što je ekvivalentno godišnjim emisijama Indije, najmnogoljudnije zemlje na svetu.

Kao rezultat toga, uništavanje šuma nastavlja da se ubrzava neumoljivo, uprkos obavezama koje su svetski lideri preuzeli na COP26 u Glazgovu 2021. godine.

90 milijardi tona CO2

Oko 1,6 milijardi ljudi, skoro polovina njih pripadnici autohtonih naroda, direktno zavisi od šumskih resursa.

U Brazilu, krčenje šuma je nastavilo da se pogoršava tokom predsedništva Jaira Bolsonara (2019-2023), povećavajući se za dodatnih 15% u jednoj godini, prema godišnjem izveštaju GFW-a.

Tokom Bolsonarovog mandata, brazilski sistem je zatvorio oči pred ilegalnim krčenjem šuma, oslabio prava autohtonih naroda i razorio zemljinu ekološku politiku.

Njegov naslednik, predsednik Luiz Inasio Lula da Silva, koji je stupio na dužnost u januaru, obećao je da će zaustaviti uništavanje brazilske Amazonije do 2030. Međutim, stručnjaci veruju da će morati da prevaziđe niz izazova kako bi to postigao.

U drveću i zemlji Amazonije skladišti se oko 90 milijardi tona CO2, što je dvostruko više od godišnjih globalnih emisija.

– Prekid i preokretanje gubitka šuma je jedan od najefikasnijih načina ublažavanja situacije koji danas imamo – upozorila je Franses Simer, ekspertkinja WRI.

Usporenje uništavanja u Indoneziji

U Demokratskoj Republici Kongo, prema izveštaju, uništeno je više od pola miliona hektara šume do 2022. godine. To je uglavnom posledica poljoprivrede i proizvodnje drvenog uglja, koji je vitalan za domaćinstva, od kojih 80% nema električnu energiju.

Dogovor vredan pola milijarde dolara za zaštitu prašume Konga potpisan je 2021. godine. Međutim, ovaj dogovor je oslabljen nedavnim pozivom za dodelu dozvola za istraživanje nafte i gasnih blokova koji su pokrenule vlasti.

Na trećem mestu, Bolivija nije uspela da smanji stopu krčenja šuma, već je naprotiv povećala za 32% u poređenju sa 2021. godinom.

Proizvodnja kakaa, rudarenje zlata i požari glavni su razlozi za to, prema istraživačima.

S druge strane, krčenje šuma u Indoneziji usporilo je već petu godinu zaredom. Arhipelag je odgovoran za 5% globalnog gubitka šuma u 2021. godini. Površina uništenih područja je smanjena za više od četiri puta od 2016. godine.