Grčka otvara vrata plutajućim vetroelektranama: Novi korak ka obnovljivoj energiji

Grčka nastavlja sa planovima za izgradnju svojih prvih vetroelektrana na moru, a to dolazi nakon što je zemlju ovog leta pogodio katastrofalan požar izazvan klimatskim promenama, naglašavajući hitnost smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva.

Obnovljivi izvori energije činili su više od 50% električne energije u Grčkoj u prvom polugodištu 2023. godine.

Značajno, u oktobru prethodne godine, zemlja je na kratko radila isključivo na obnovljivim izvorima energije tokom pet sati, pre svega zahvaljujući energiji vetra na kopnu, solarnoj energiji i hidroenergiji.

Međutim, Grčka nije iskoristila svoj potencijal za vetroelektrane na moru sve do sada.

Zemlja je predstavila nacrt plana s ciljem instaliranja 2 gigavata kapaciteta za vetroelektrane na moru do 2030. godine, što je ekvivalentno desetini kapaciteta vetroelektrana na kopnu.

Ovaj ambiciozan poduhvat mogao bi opskrbiti strujom oko 1,5 miliona grčkih domaćinstava.

Ministar za energetiku i životnu sredinu Grčke, Teodor Skilakakis, istakao je strateški položaj zemlje i klimatske karakteristike koje pružaju značajne prednosti za razvoj vetroelektrana na moru.

On je istakao da su ovi projekti nacionalni prioritet, doprinoseći ne samo energetskoj nezavisnosti već i omogućavajući potencijal izvoza zelene energije u budućnosti.

Nacrt plana obuhvata 25 područja za razvoj, ukupne površine od 2.712 kvadratnih kilometara u Egejskom, Jonskom i Sredozemnom moru.

Ova područja će postati dostupna u dva fazna perioda, s nekim između 2025. i 2032. godine.

Zone, sa ukupnim minimalnim kapacitetom od 12,4 gigavata, strateški su raspoređene na istoku Krita, jugu Rodosa, centralnom Egeju, osovini Evija-Hios i Jonskom moru.

Ploveća tehnologija se očekuje da bude pogodna za većinu ovih zona.

Iako su ekološke grupe izrazile zabrinutost zbog potencijalne štete za životnu sredinu tokom izgradnje, preduzete su mere zaštite ekološki osetljivih područja i morskih aktivnosti.

Helička kompanija za upravljanje naftom i energetskim resursima (HEREMA) primenila je 20 isključujućih kriterijuma, uzimajući u obzir nacionalnu bezbednost, aerodrome, turističke aktivnosti i područja akvakulture.

Potpredsednica, Aleksandra Sduku, istakla je važnost energije vetra na moru kao panevropskog prioriteta, sa predviđenih 35% proizvodnje električne energije EU iz obnovljivih izvora na moru do 2050. godine.

Ona je istakla koristi za sektor energetike Grčke, nacionalnu ekonomiju i lokalne zajednice, očekujući značajno povećanje ekonomske dobiti i otvaranje novih radnih mesta.

Dostizanje cilja od 2 gigavata očekuje se da će zahtevati investicije od preko 6 milijardi evra.

Prema odvojenom istraživanju, razvoj vetroelektrana na moru može povećati bruto domaći proizvod Grčke za do 1,9 milijardi evra godišnje u periodu od 2024. do 2050. godine, podržavajući do 44.400 radnih mesta godišnje.

Konačno odobrenje plana se očekuje do kraja godine, pre nego što se određena područja zvanično označe do kraja 2024. godine.

Sduku je zaključila da Nacionalni program ne samo unapređuje otpornost energetskog sistema Grčke već i pozicionira zemlju kao budući energetski centar u širem regionu.