Fiberglass – tihi zagađivač vodnih ekosistema!

Savremeni svet sve više obraća pažnju na problem zagađenja plastikom u okeanima, ali postoji još jedan, manje prepoznatljiv zagađivač koji ima ozbiljan uticaj na naše vodne resurse – fiberglass, ili stakleno vlakno.

Ovaj kompozitni materijal, napravljen od plastike smole i staklenih vlakana, koristi se u brojnim aplikacijama zbog svoje izdržljivosti i vodootpornosti.

Međutim, upravo ta trajnost čini ga problematičnim za odlaganje kada proizvodi postanu nepotrebni.

Fiberglass je tehnički oblik plastičnog zagađenja, a mikroplastika nastaje kada se trupovi brodova izrađeni od fiberglassa ogrebu o stene, ili pesak duž obala jezera i reka.

Ispostavilo se da je fiberglass jedan od glavnih izvora mikroplastike u Severnom moru, prema istraživanju s Univerziteta u Oldenburgu.

Napušteni brodovi, često odbačeni zbog visokih troškova odlaganja, postaju ozbiljni izvori ovog zagađenja.

Iako se fiberglass može teoretski reciklirati, nedostatak tržišta za reciklirane proizvode često dovodi do odlaganja na deponijama.

Izbegavanje fiberglassa je ključno za sprečavanje daljeg zagađenja.

Postoje alternativni materijali za izradu brodova, kao što su čelik, aluminijum, polietilen i bio-bazirane plastike.

Održavanje broda je takođe važno, jer se loše održavani brodovi brže raspada i doprinose zagađenju.

Napori se takođe ulažu u promene politika, uključujući bolje evidencione zapise o vlasništvu brodova i programe za besplatno odlaganje napuštenih brodova, slično onima u Kaliforniji i Merilendu.

Svi mi možemo doprineti čistijim vodenim putevima podržavajući takve politike i razmišljajući o izboru materijala prilikom izgradnje i odlaganja starih brodova.

Očuvanje naših vodenih ekosistema je od suštinskog značaja za budućnost naše planete.