Evropa mora da se pozabavi degradacijom zemljišta i deluje za obnovu tla

Uoči glasanja 11. marta u Komitetu za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane u Evropskom parlamentu o Direktivi o praćenju i otpornosti zemljišta, stručnjaci podvlače hitnost usvajanja zakonodavnog okvira EU koji se bavi brzom degradacijom zemljišta.

Zemljište, kao složen ekosistem, jedno je od najdragocenijih prirodnih resursa Zemlje, ali je još uvek u velikoj meri nepoznato nauci. Regeneracija zemljišta je ključna za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama i borbu protiv gubitka biodiverziteta uz održavanje ili poboljšanje bezbednosti hrane.

Međutim, procene Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC) pokazuju da je danas 61% zemljišta u EU u umereno ili ozbiljno degradiranom stanju.

Procenjuje se da se svake godine gubi 1,25 milijardi evra u evropskoj poljoprivrednoj produktivnosti zbog erozije zemljišta, prema JRC-u. Možete zaštititi samo resurs koji poznajete.

Praćenje statusa evropskog tla je kolektivna, hitna stvar koja se mora politički rešiti. Bez okvira na nivou EU koji omogućava strukturalno i konzistentno praćenje zdravlja tla i pritisaka na degradaciju, upraviteljima zemljišta i vlasnicima zemljišta će biti još teže da kalibriraju svoju praksu kako bi poboljšali zdravlje tla i garantovali prinose i prihode u budućnosti.

Uprkos fundamentalnoj ulozi tla u održavanju života i zdravlja planete, ono je do sada bilo zanemareno u zakonodavstvu EU, u poređenju sa vazduhom i vodom. Predlog Evropske komisije za Direktivu o praćenju i otpornosti zemljišta objavljen u julu 2023. je korak napred ka unapređenju našeg razumevanja zemljišta i faktora koji utiču na zdravlje zemljišta, omogućavajući tako održivije i otpornije upravljanje zemljištem prenosi Euractiv.

Glasanje Odbora za životnu sredinu Evropskog parlamenta o ovom predlogu 11. marta predstavlja ključnu prekretnicu za preispitivanje prioriteta ekosistema i biodiverziteta za dugoročnu otpornost u poljoprivredi i vinogradarstvu.

Poslanici Evropskog parlamenta treba da podrže konstruktivan rad koji je do sada urađen i glasaju za zajednički okvir za praćenje zdravlja zemljišta i podsticanje održivih praksi upravljanja zemljištem širom Evrope.

Alati za praćenje su polazna tačka za dublje razumevanje složenosti zemljišta, omogućavajući konkretne akcione planove na terenu, prilagođene pedoklimatskim specifičnostima i specifičnostima useva. Danas, u celoj poljoprivredi i vinogradarstvu, postoje rešenja i inovacije za upravljanje teroirima na održiviji i regenerativniji način.

Podsticanje razmene najboljih praksi i konkretnih saznanja između kreatora politike, akademske zajednice, ekoloških organizacija, agencija, farmera i aktera iz industrije će pomoći da se ova tranzicija ubrza premošćavanjem monitoringa i konkretnih planova za obnovu zemljišta na terenu.

Ograničavanje upotrebe poljoprivrednih inputa, efikasno upravljanje vodnim resursima, obnavljanje zaliha organskog ugljenika i regeneracija hranljivih materija u zemljištu, dok obnavljanje i očuvanje biodiverziteta u zemljištu treba da postanu merila za otporno i održivo upravljanje zemljištem.