EU zauzima vodeću ulogu u borbi protiv ambalažnog otpada

Evropska unija (EU) je nedavno donela odlučujuće korake u suočavanju s rastućim problemom ambalažnog otpada.

Tokom protekle decenije, količina otpada u EU povećala se sa 66 na 84 miliona tona, izazivajući ozbiljne ekološke i zdravstvene zabrinutosti.

U odgovoru na ovo, Parlament EU usvojio je novi set pravila s ambicioznim ciljevima smanjenja upotrebe ambalaže do 2040. godine, usmerenih posebno na plastičnu ambalažu.

Prema statistikama, prosečan građanin Evrope proizveo je preko 188 kilograma ambalažnog otpada tokom 2021. godine, sa predviđenim rastom do 200 kilograma do kraja decenije.

Parlament EU, s snažnom podrškom (426 glasova za), odobrio je izveštaj koji postavlja ambiciozne ciljeve smanjenja upotrebe ambalaže, fokusirajući se na smanjenje plastične ambalaže.

Planirano je smanjenje ambalaže za 5% do 2030, 10% do 2035, i 15% do 2040. godine, dok su specifični ciljevi za plastičnu ambalažu postavljeni na 10%, 15%, i 20% za isti period.

Uključujući zabranu laganih plastičnih kesa, osim u slučajevima higijene ili kao primarne ambalaže za hranu, nova pravila takođe ograničavaju upotrebu određenih jednokratnih pakovanja, poput hotelskih mini pakovanja i omotača za kofere na aerodromima.

Ove mere zahtevaju da sva ambalaža bude reciklabilna i zadovolji stroge kriterijume.

Do 2029. godine, članice EU treba da osiguraju odvajanje 90% materijala iz ambalaže, uključujući plastiku, drvo, metale, aluminijum, staklo, papir i karton.

Nova pravila predstavljaju značajan korak ka održivijim praksama.

S’ postavljenim ciljevima, smernicama za ponovnu upotrebu i reciklažu, kao i zabranom štetnih hemikalija, EU je preduzela korake kako bi značajno doprinela zaštiti okoline i zdravlju svojih građana.