EU regulativa o uklanjanju CO2: Potencijalni podsticaj, ili zeleno pranje?

Uz pregovore u Briselu, privremeni dogovor o Okviru sertifikacije za uklanjanje ugljen-dioksida ima za cilj da podstakne privatne investicije u tržišta ugljenika uz očuvanje klimatske integriteta.

Okvir uvodi sertifikate za drvene strukture i nameštaj, priznajući njihovu ulogu u vezivanju CO2, ali izazivajući zabrinutost među zaštitnicima životne sredine.

Iako su postavljeni strogi kriterijumi za uklanjanje ugljenika, uključujući zadržavanje CO2 vekovima, okvir takođe dozvoljava dodelu uklanjanja ugljenika drvetu korišćenom u građevinarstvu ili proizvodnji nameštaja, pod uslovom da traje 35 godina.

Okvir obuhvata metode poljoprivrede vezane za zemljište koje vežu ugljenik, nudeći poljoprivrednicima novi izvor prihoda, iako su prakse potrebne najmanje pet godina za sertifikaciju kao uklanjanje ugljenika.

Zainteresovane strane, uključujući sektor šumarstva, sa oprezom pozdravljaju sporazum, očekujući koristi za klimatske napore.

Međutim, kritičari tvrde da Okvir nedostaje čvrstih zaštitnih mera, promoviše neodržive prakse i olakšava “greenwashing“.

I pored nekih pozitivnih elemenata, kao što je promovisanje biodiverziteta u poljoprivredi vezanoj za ugljenik, postoji zabrinutost zbog celokupne efikasnosti okvira u suočavanju sa klimatskim promenama.

Dok Okvir čeka formalno odobrenje, zainteresovane strane očekuju dalje razgovore kako bi se osiguralo usklađivanje sa ambicioznim ciljevima u borbi protiv klimatskih promena uz zaštitu od “greenwashing” praksi.