DRUŠTVO I ŽIVOTNA SREDINA PATE: Klimatske promene utrostručuju šanse od ekstremnih šumskih požara

Shutterstock

Šumski požari širom sveta tokom 2023. godine dostigli su nezapamćene razmere, sa velikim posledicama po životnu sredinu i ljude.

Širom sveta je prošle godine tokom sezone požara izgorelo oko 3,9 miliona kvadratnih kilometara zemljišta.

Neviđeni šumski požari u Kanadi i delovima Amazonije prošle godine su, kako pokazuje novo istraživanje, najmanje tri puta bili verovatniji zbog klimatskih promena.

Šumski požari u Grčkoj, gde se trenutno vatra širi oko Atine su zbog klimatskih promena bili dvostruko verovatniji, piše Srbija Danas.

Izveštaj “Stanje šumskih požara” – koji su objavili Univerzitet Istočne Anglije (UEA), Britanski centar za ekologiju i hidrologiju (UKCEH), Meteorološka služba i Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF) – prvi je godišnji pregled ekstremnih požara.

Izveštaj se bavi požarima koji su se dogodili između marta 2023. i februara 2024. godine, uzrocima tih požara i mogućnošću njihove predikcije. Istraživači su takođe analizirali koliko klimatske promene mogu povećati rizik od sličnih događaja u budućnosti.

Otkriveno je da bi, da je prošla godina u afričkim savanama bila manje mirna, emisije iz požara širom sveta bile najveće u bilo kojoj sezoni od 2003. godine.

2023. godina obeležena je neviđenim šumskim požarima širom sveta. Požari u Kanadi doveli su do više od 230.000 evakuacija i gubitka osam života među vatrogascima. Južna Amerika je takođe zabeležila neobično visok broj požara tokom sezone 2023-24, posebno u severnim delovima kontinenta. Požari u brazilskoj Amazoniji, Boliviji, Peruu i Venecueli doveli su do toga da region Amazonije doživi neku od najlošijih kvaliteta vazduha na planeti.

Šumski požari u Čileu, Havajima i Grčkoj takođe su se brzo širili i intenzivno gorili. U Čileu je poginulo 131 osoba, na Havajima 100, a u Grčkoj 19.

– Prošle godine, videli smo kako šumski požari ubijaju ljude, uništavaju imanja i infrastrukturu, uzrokuju masovne evakuacije, prete životima i oštećuju vitalne ekosisteme – kaže glavni autor ovogodišnje analize, dr Metju Džons, istraživač na Tindal centru za istraživanje klimatskih promena na Univerzitetu Istočne Anglije.

– Šumski požari postaju sve učestaliji i intenzivniji kako se klima zagreva, a društvo i životna sredina pate zbog tih posledica. – kaže dr Metju Džons.

On dodaje da je u Kanadi zabeležena emisija ugljen – dioksida iz požara koja je jednaka emisijama za celu deceniju – više od 2 milijarde tona CO2. Ove emisije dodatno povećavaju koncentraciju CO2 u atmosferi, pogoršavajući globalno zagrevanje.

Kako klimatske promene povećavaju verovatnoću šumskih požara?

Pored katalogizovanja uticaja prošlogodišnjih požara, izveštaj se takođe fokusira na uzroke ekstremnih požara u tri regije: Kanadi, zapadnoj Amazoniji i Grčkoj.

U sve tri lokacije, otkriveno je da se vreme pogodno za požare – karakterisano vrućim i suvim uslovima koji povećavaju verovatnoću izbijanja požara – značajno promenilo zbog klimatskih promena.

Ekstremni vremenski uslovi pogodnih za požare u 2023. godini učinili su požare u Kanadi tri puta verovatnijim, a u Grčkoj dvostruko verovatnijim. U Amazoniji, vruće i suve vreme učinilo je požare 20 puta verovatnijim.

U Kanadi i Grčkoj, kombinacija teškog vremenskog uslova pogodnog za požare i velike količine suve vegetacije doprinela je značajnom povećanju broja i obima požara prošle godine.

istraživači su takođe koristili najsavremenije alatke za atribuciju kako bi utvrdili kako su klimatske promene promenile površinu pogođenu požarima u poređenju sa time kako bi to izgledalo u svetu bez klimatskih promena.

– Virtuelno je izvesno da su požari tokom 2023. godine u Kanadi i Amazoniji bili veći zbog klimatskih promena – kaže dr Šantel Burton, viša klimatska naučnica u Meteorološkoj službi.

– Već sada vidimo uticaj klimatskih promena na vremenske obrasce širom sveta, što ometa normalne režime požara u mnogim regionima. Važno je da istraživanja požara istraže kako klimatske promene utiču na požare, što daje uvid u to kako bi se oni mogli dalje menjati u budućnosti. – navela je ona.

Smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte moglo bi pomoći u ograničavanju šumskih požara.

Učestalost i intenzitet ekstremnih šumskih požara povećaće se do kraja ovog veka, posebno ako emisije gasova sa efektom staklene bašte ostanu visoke, kažu autori izveštaja.

– Dokle god emisije gasova sa efektom staklene bašte nastave da rastu, rizik od ekstremnih šumskih požara će se povećavati – objašnjava dr Daglas Keli, viši naučnik za požare u UKCEH.

Preporučeno

Elizabet Kestinger: Zelena tranzicija šansa sa privredu

Elizabet Kestinger: Zelena tranzicija šansa sa privredu

Apr. 03, 2025
Obnavljanje šuma u Srbiji: U Gornjem Podunavlju posađeno 30.000 sadnica!

Obnavljanje šuma u Srbiji: U Gornjem Podunavlju posađeno 30.000 sadnica!

Apr. 03, 2025
Francuski Heliup osvojio Zlatnu evropsku nagradu za solarne startapove 2025.

Francuski Heliup osvojio Zlatnu evropsku nagradu za solarne startapove 2025.

Apr. 03, 2025
Planirana izgradnja vetroelektrane kod Negotina od 300 MW: Predviđeno 65 vetrogeneratora

Planirana izgradnja vetroelektrane kod Negotina od 300 MW: Predviđeno 65 vetrogeneratora

Apr. 03, 2025
U Beogradu počelo košenje travnatih površina u stambenim naseljima

U Beogradu počelo košenje travnatih površina u stambenim naseljima

Apr. 02, 2025