DRAMATIČAN RAST NASILJA ZBOG VODE: Incidenti širom sveta, nekoliko zabeleženo i u Evropi – objavljeni šokantni rezultati najnovijeg istraživanja

Novo istraživanje otkrilo je da je nasilje zbog vodenih resursa dramatično poraslo u 2023. godini, nastavljajući strmoglavi rast ovakvih incidenata širom sveta u poslednjoj deceniji.

Studija Pacifičkog instituta, globalnog istraživačkog centra za vodu, potvrdila je da ovi nasilni događaji uključuju napade na vodne sisteme, nemire i sukobe oko kontrole i pristupa vodi, kao i upotrebu vode kao oružja u ratovima, piše Srbija Danas.

U 2023. godini zabeleženo je 150% više incidenata nego u 2022. godini – 347 događaja naspram 231. Još je upečatljivije poređenje sa 2000. godinom, kada su zabeležena samo 22 takva incidenta.

Zašto je došlo do naglog porasta nasilja vezanog za vodu?
U 2010. godini, rezolucijom Ujedinjenih nacija eksplicitno su priznata osnovna ljudska prava na vodu i sanitarne usluge, a od tada se sve više priznaje da ekstremni vremenski uslovi – uključujući sušu i poplave – dodatno opterećuju vodne sisteme širom sveta.

Zbog otkrića iz 2023. godine, Pacifički institut je bio primoran da napravi značajnu nadogradnju svoje Hronologije sukoba oko vode, poznate kao najobimnija baza podataka o nasilju vezanom za vodu na svetu, dostupna javnosti.

Stručnjaci koji stoje iza ovog dokumenta identifikovali su incidente iz izvora kao što su novinski izveštaji, svedočenja očevidaca i druge baze podataka o sukobima.

Informacije su objavljene u isto vreme kada i najveća svetska međunarodna konferencija o vodi, Svetska nedelja vode u Stokholmu, koja je završena u četvrtak (29. avgusta).

Tema ovog događaja bila je „Prevazilaženje granica: Voda za mirnu i održivu budućnost“, a fokus je bio na suzbijanju vrsta incidenata koje je Institut zabeležio.

Nasilje vezano za vodu nije novi koncept.

Hronologiju sukoba oko vode kreirao je Pacifički institut 1980-ih godina, i ona uključuje verifikovane slučajeve gde su voda i vodni sistemi bili okidač, cilj, žrtva ili oružje nasilja.

Iako je baza podataka stara oko 40 godina, obuhvata periode unazad više od 4.500 godina, a danas Hronologija uključuje preko 1.920 slučajeva nasilja povezanih sa vodnim resursima i sistemima. Ona jasno pokazuje pogoršanje nasilja povezanog sa vodom u poslednjim decenijama.

Klimatske promene, ratovi i rast populacije izazivaju sukobe oko vode širom sveta.

„Značajan porast nasilja zbog vodenih resursa odražava nastavak sukoba oko kontrole i pristupa ograničenim vodnim resursima, važnost vode za moderno društvo, sve veći pritisak na vodu zbog rasta populacije i ekstremnih klimatskih promena, kao i kontinuirane napade na vodne sisteme u regionima gde su rat i nasilje široko rasprostranjeni, posebno na Bliskom istoku i u Ukrajini“, objašnjava dr Peter Glik, viši saradnik i suosnivač Pacifičkog instituta.

Međutim, uprkos Glikovom isticanju tih regiona, sukobi zbog vode zapravo su zabeleženi u svim glavnim regionima širom sveta u 2023. godini.

Dok je nasilje zbog vode na Bliskom istoku, u južnoj Aziji i podsaharskoj Africi nastavilo da dominira bazom podataka, 2023. godine došlo je do porasta svih kategorija sukoba globalno.

Iako je Evropa jedan od najmanje pogođenih regiona – i zabeležen je blagi pad broja velikih napada na vodne sisteme u ratu Rusija-Ukrajina u 2023. u poređenju sa 2022. godinom – trajni sukob na rubu kontinenta ipak je doveo do nekoliko incidenata nasilja vezanih za vodu.

Krajem januara 2023. godine, grad Odesa u Ukrajini privremeno je ostao bez vode nakon široko rasprostranjenih ruskih napada na urbane energetske i vodne sisteme.

Rusija je takođe napala hidroelektranu Dnjepar kod Zaporožja u februaru 2023. godine, a ukrajinski lideri tvrde da je branu Kahovka na reci Dnjepar uništio njihov neprijatelj 6. juna 2023. godine – nešto što Rusija i dalje negira.

Bez obzira na odgovornost, incident je izazvao više od 50 smrtnih slučajeva, kao i masivne poplave, ekološku devastaciju nizvodno i prekid snabdevanja vodom za gradove, elektrane i sisteme za navodnjavanje.

Koje su još evropske zemlje suočene sa sukobima oko vode u 2023. godini?
Zapadna Evropa takođe je zabeležila nekoliko incidenata nasilja zbog vode.

Krajem marta 2023. godine u Francuskoj, čak 200 demonstranata i 50 policajaca zadobili su povrede u protestu u Sent-Solin na zapadu zemlje.

Demonstranti su pozvali zvaničnike da obustave izgradnju gigantskih vodenih ‘bazena’ za navodnjavanje useva. Bacali su projektile, uključujući improvizovane eksplozive, na policiju, koja je potom odlučila da odgovori suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima.

Nasilje vezano za vodu obično je ograničeno na pojedinačnu zemlju.

Na primer, sukobi unutar države između poljoprivrednika i stočara u Africi, kao i između urbanih i ruralnih korisnika vode, verskih grupa i porodičnih klanova u 2023. godini činili su 62% svih događaja, u poređenju sa međudržavnim događajima – gde je bilo uključeno dve ili više nacija – koji su činili samo 38% u poređenju.

Drugi nalazi Instituta pokazali su da su napadi na vodu i vodnu infrastrukturu činili polovinu incidenata u 2023. godini. Pored toga, nasilje izazvano sukobima zbog pristupa i kontrole nad vodom činilo je 39%, a voda je korišćena kao ratno oružje 11% vremena.

Šta je uzrok porasta ovih incidenata?
„Veliki porast ovih događaja signalizira da se premalo radi na osiguranju pravičnog pristupa bezbednoj i dovoljno vode i ističe razaranja koje rat i nasilje donose civilnom stanovništvu i ključnoj vodnoj infrastrukturi,“ objašnjava Morgan Šimabuku, viši istraživač u Pacifičkom institutu.

„Novije ažurirani podaci i analize otkrivaju sve veći rizik koji klimatske promene dodaju već krhkim političkim situacijama, čineći pristup čistoj vodi manje pouzdanim u područjima sukoba širom sveta.“

Kako možemo zaustaviti nasilje vezano za vodu?
Pored identifikacije specifičnih incidenata nasilja, Pacifički institut se fokusira i na identifikovanje i razumevanje strategija koje mogu pomoći u smanjenju rizika od njihove pojave.

„Hitno je da radimo na smanjenju pretnje od nasilja vezanog za vodu. Najbolji načini za to su prelazak na otpornije i efikasnije vodne politike koje garantuju sigurnu vodu i sanitarne usluge za sve, jačanje i sprovođenje međunarodnih sporazuma i zakona o deljenim vodnim resursima, i rešavanje sve većih pretnji koje donose ekstremne suše i poplave pogoršane klimatskim promenama,“ kaže Glik. „Rešenja postoje, ali do sada nisu bila dovoljno primenjena.“

On i njegov tim veruju da porast sukoba vezanih za vodu ima različite pokretače i uzroke. Jednostavno rečeno, to znači da rešavanje problema zahteva širok spektar pristupa i strategija kako bi se radilo na izgradnji otpornosti na vodu i suočavanju sa osnovnim uzrocima.

Na mestima gde su suša i klimatske promene doprineli tenzijama oko vode, Institut sugeriše da se mogu usvojiti politike koje će pravično raspodeliti i deliti vodu među zainteresovanim stranama.

Takođe, sugerišu da se tehnologija može koristiti za efikasnije identifikovanje koje količine vode su dostupne za korišćenje.

Sprovođenje međunarodnih ratnih zakona koji štite civilnu infrastrukturu kao što su brane, cevovodi i postrojenja za preradu vode je neophodno, kažu u Institutu.

Kada se pravilno primenjuju, ovi zakoni mogu da obezbede ključnu zaštitu koja podržava osnovno ljudsko pravo na vodu.

Kombinovano sa poboljšanim praksama sajber-bezbednosti, koje mogu smanjiti pretnju sajber-napada koji pokušavaju da upotrebe vodu kao oružje protiv zajednica, ovi alati bi mogli dovesti do kraja nasilja vezanog za vodu u bliskoj budućnosti.