Deponije preplavljene: Više od 90% komunalnog otpada nije reciklirano

Srbija suočava se s izazovom upravljanja komunalnim otpadom, pri čemu više od 90% otpada završava na deponijama.

Godišnje se sakupi oko 2,4 miliona tona otpada, ali ta brojka može biti i veća, budući da trećina stanovništva nema organizovan sistem sakupljanja.

U cilju uspostavljanja efikasnog sistema upravljanja otpadom, lokalne samouprave i javno-komunalna preduzeća u Mojkovcu, Bijelom Polju, Kolašinu, Novom Pazaru i Tutinu su se okupili na prvom treningu.

Eksperti kompanije Dvoper, u sklopu projekta “BEST: Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“, održali su trening sa ciljem unapređenja kapaciteta za sakupljanje i primarnu selekciju otpada.

Projekat, koji sprovodi NALED, nastoji povećati reciklažu i podići svest građana o značaju reciklaže.

Kroz prekograničnu saradnju, Novi Pazar i Mojkovac će dobiti 2.000 kanti za sortiranje ambalažnog otpada.

Dok se u Novom Pazaru pravi analiza upravljanja staklenim otpadom, druge opštine će dobiti dokumenta o cirkularnoj ekonomiji.

U EU, 48% otpada reciklira se, 27% koristi za energiju, dok samo 24% završava na deponijama.

U Srbiji nedostaju precizni podaci, ali procenjuje se da više od 90% komunalnog otpada završi na deponijama, uključujući i industrijski otpad.

Zemlje poput Austrije, Belgije, Danske, Finske, Holandije, Nemačke i Švedske vode u smanjenju deponovanog otpada, uz zakonske zabrane deponovanja neobrađenog otpada.

Kada je reč o ambalažnom otpadu, samo 39% je reciklirano u Srbiji, dok je ostatak završio na deponijama ili u prirodi.

Najveći uspeh postignut je u reciklaži kartona i papira (95%), dok je reciklaža plastike na niskom nivou (35%).

Nedostatak lokacija za reciklažna dvorišta predstavlja prepreku razvoju infrastrukture.

Zakonski propisi o usklađivanju lokalnih planova upravljanja otpadom sa prostornim planovima i uvođenje finansijskih stimulansa za odvajanje otpada u domaćinstvima mogli bi doprineti efikasnijem upravljanju otpadom u Srbiji.