Da li su klimatske promene “krive” za stravične poplave u Libiji? U hladnijem svetu oluja se verovatno ne bi razvila tako brzo

Mediteranska oluja, koja je dovela do stravičnih poplava u Libiji, najnoviji je ekstremni vremenski događaj koji nosi neke od obeležja klimatskih promena, kažu naučnici.

Uragani, kao što je Danijel, dešavaju se jednom do dva puta godišnje na Mediteranu, najčešće u periodu od septembra do januara. U principu, nije reč o pravim uraganima, ali može dostići snagu uragana u retkim prilikama.

Danijel se formirao kao vremenski sistem niskog pritiska pre više od nedelju dana i bio je blokiran sistemom visokog pritiska, bacajući ekstremne količine kiše na Grčku i okolna područja pre nego što je poplavio Libiju.

Zagrejane vode takođe izazivaju sporije kretanje ciklona, što im omogućava da “sipaju” mnogo više kiše, rekao je Raghu Murtugude, profesor na Indijskom institutu za tehnologiju u Bombaju i profesor emeritus na Univerzitetu Merilend.

Štaviše, rekao je on, ljudska aktivnost i klimatske promene zajedno “proizvode složene efekte oluja i korišćenja zemljišta”. Poplave u Grčkoj pogoršali su šumski požari, gubitak vegetacije i rastresito tlo, a katastrofalne poplave u Libiji su pogoršane zbog loše održavane infrastrukture.

Topla voda, koja je omogućila Danijelu da intenzivira i nahrani izuzetne padavine, su fenomen koji se primećuje širom sveta, rekla je Dženifer Frensis, viši naučnik u Centru za istraživanje klime Vudvel.

– Nijedna zemlja nije imuna na razorne oluje poput Danijela, kao što su pokazale nedavne poplave u Masačusetsu, Grčkoj, Hong Kongu i drugde – rekao je Fransis.