Da li je životna sredina – prirodni kapital? “Usluge” koje nemaju cenu

– Održiv ekonomski prosperitet može se postići na duže staze, samo ako je povezan sa ekološkom održivošću, a na životnu sredinu treba gledati kao na prirodni kapital – poručio je nedavno šef Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena, Klemens Fust.

On je u autorskom članku, objavljenom na sajtu IFO-a, ocenio da tekuća degradacija životne sredine “stavlja pred nas brojne izazove”, a da je njen štetan uticaj “očigledan i sa čisto ekonomskog stanovišta”.

Pomenuo je i stav britanske ekonomistkinje Parte Dasgupte, koja netaknutu životnu sredinu smatra oblikom kapitala koji generiše neprocenjive usluge, ističući kao najčešći primer za to oprašivanje pčelama, ali i proizvodnju hrane kroz ribarstvo i poljoprivredu.

Pominje se i apsorpcija ugljen-dioksida, obezbeđivanje rekreativnih prostora za ljude i, ništa manje važno, zaštita od epidemija i drugih zdravstvenih rizika – sve to nalazi se među nezamenljivim uslugama koje pruža ovaj prirodni kapital.

– Iz te perspektive, postizanje održivog razvoja zahteva očuvanje našeg prirodnog kapitala – dodaje Fust.

On smatra da prirodni kapital treba da bude izmeren, kao i da treba da budu podstaknute tehnološke inovacije za smanjenje potrošnje prirodnih resursa u proizvodnji robe i usluga.

Napredak i inovacije u organizaciji ekonomskih i društvenih procesa su od vitalnog značaja, kao i direktna ulaganja u prirodni kapital, dodaje Nemac.

Fustovo mišljenje je da smanjenje globalnog ekonomskog rasta BDP-a ili odustajanje od daljeg rasta nije dobro rešenje za ekološke probleme.

– Ekonomski rast proizlazi iz nesputanih težnji milijardi ljudi i malo je verovatno da će građani, posebno oni u zemljama u razvoju, odustati od traženja većeg prosperiteta – zaključuje nemački stručnjak.