UN upozorava da će se do 2050. godine potražnja za klima-uređajima utrostručiti

Uprkos tome, milijarde ljudi i dalje neće imati odgovarajuću zaštitu od vrućine.

Potražnja za klima-uređajima na globalnom nivou mogla bi se više nego utrostručiti do 2050. godine, upozorile su Ujedinjene nacije, pozvavši međunarodnu zajednicu da pronađe održivija rešenja za rashlađivanje.

Program UN-a za životnu sredinu (UNEP) saopštio je da bi potražnja mogla da raste zbog povećanja svetske populacije i bogatstva, u kombinaciji sa sve ekstremnijim vrućinama.

Sve veća potreba za sistemima hlađenja koji postaju manje efikasni i sve više zagađuju okolinu mogla bi gotovo udvostručiti emisije gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na nivo iz 2022. godine, navedeno je u izveštaju UNEP-a pod nazivom „Global Cooling Watch 2025“, predstavljenom na marginama samita UN-a o klimi COP30 u Belemu.

Iako bi se potražnja za klima-uređajima mogla utrostručiti do 2050. godine, milijarde ljudi i dalje neće imati adekvatnu zaštitu od toplote.
„Moramo promeniti način na koji posmatramo hlađenje – ne kao izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte, već kao osnovu otpornosti na toplotu i održivog razvoja“, navodi se u saopštenju.

Najbrži rast potražnje za rashladnim uređajima očekuje se u Africi i južnoj Aziji.

Kako smrtonosni toplotni talasi postaju sve češći i intenzivniji, pristup hlađenju mora se posmatrati kao ključni deo infrastrukture, zajedno sa potrebom za vodom, energijom i sanitarnim uslugama, istakla je čelnica UNEP-a Inger Andersen.
Dodala je da se „ne možemo izvući iz toplotne krize isključivo klimatizacijom, jer bi to povećalo emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali i troškove.“

UNEP ističe mogućnost tzv. „pasivnog hlađenja“, koje podrazumeva bolji dizajn i kvalitet gradnje zidova i krovova, zasenjivanje, solarna rešenja van mreže i ventilaciju.

Potencijalni efekat ovih strategija na unutrašnju temperaturu može iznositi od 0,5 do čak 8 stepeni Celzijusa.

„Pasivna, energetski efikasna i na prirodi zasnovana rešenja mogu doprineti da se globalno zadovolje sve veće potrebe za hlađenjem, zaštiti ljudi, prehrambenih lanaca i ekonomije od rastućih vrućina, dok težimo ostvarivanju klimatskih ciljeva“, naglasila je Andersen.

Izveštaj o hlađenju i upotrebi klima-uređaja pokazuje da bi primena ovih mera mogla smanjiti emisije za 64% u odnosu na nivoe koji se predviđaju za 2050. godinu.