Stručnjaci kažu da bi finansijske posledice klimatskih promena po ekonomiju mogle da se manifestuju za manje od jedne decenije.
Još 2021. se pisalo o tome da je pandemija kovida-19 izazvala neviđeno povećanje državnih dugova, a klimatske promene bi mogle da izazovu neizvršavanje otplata dospelih rata širom planete.
Da bi sprečile katastrofu, zemlje se obavezuju na smanjenje emisije ugljenika, ali će to biti skupo i verovatno će dodatno nagomilati globalni dug koji je, prema Međunarodnom institutu za finansije (IIF), u 2020. dostigao 281,5 biliona dolara.
U jednom od pređašnjih izveštaja Banke Amerike, šteta se procenjuje na 54 do 69 biliona dolara do 2100. godine, u odnosu na procenjenju vrednost celokupne svetske ekonomije od oko 80 biliona dolara.
Prema najgorem klimatskom scenariju – „svet u paklu“, zemlje u razvoju, uključujući Maleziju, Južnu Afriku, Meksiko, pa čak i bogatije ekonomije poput Italije, mogle bi do 2050. da upradnu u problem “neservisiranja dugova”.
Stručnjaci kažu da bi finansijske posledice klimatskih promena po ekonomiju mogle da se manifestuju za manje od jedne decenije.
Još 2021. se pisalo o tome da je pandemija kovida-19 izazvala neviđeno povećanje državnih dugova, a klimatske promene bi mogle da izazovu neizvršavanje otplata dospelih rata širom planete.
Da bi sprečile katastrofu, zemlje se obavezuju na smanjenje emisije ugljenika, ali će to biti skupo i verovatno će dodatno nagomilati globalni dug koji je, prema Međunarodnom institutu za finansije (IIF), u 2020. dostigao 281,5 biliona dolara.
U jednom od pređašnjih izveštaja Banke Amerike, šteta se procenjuje na 54 do 69 biliona dolara do 2100. godine, u odnosu na procenjenju vrednost celokupne svetske ekonomije od oko 80 biliona dolara.
Prema najgorem klimatskom scenariju – „svet u paklu“, zemlje u razvoju, uključujući Maleziju, Južnu Afriku, Meksiko, pa čak i bogatije ekonomije poput Italije, mogle bi do 2050. da upradnu u problem “neservisiranja dugova”.