COP28 integracija planova za klimu i prirodu: Može li svemir doneti rešenja?

U svetlu COP27 u Egiptu i prelomnog sporazuma o biodiverzitetu na Okviru Globalnog biodiverziteta u Montrealu, nazvanog “pariski trenutak” za prirodu, hitnost usklađivanja između klimatskih i prirodnih agendi na COP28 u Dubaiju je očigledna.

Dok su oba događaja postavila ambiciozne ciljeve, neuspeh u sinhronizaciji njihovih rezultata predstavlja propuštenu priliku.

Povezivanje merljivih ciljeva za klimu i prirodu od suštinskog je značaja, prepoznajući ključnu ulogu koju priroda igra u apsorpciji i skladištenju ugljenika.

Investiranje u rešenja zasnovana na prirodi, poput zaštite i obnove mangrova, ne samo da vezuje ugljenik već štiti obalna područja od uticaja klimatskih promena.

Nažalost, ekosistemi širom sveta klize ka tačkama preloma, zahtevajući kolektivni prelazak ka zaštiti, obnavljanju i održivom upravljanju prirodom.

COP28 predstavlja ključnu priliku za oblikovanje integrisanog plana akcije za prirodu i klimu.

Za uspeh, pregovori moraju prioritetno razmatrati pozitivne ishode za prirodu uz ciljeve smanjenja emisija, a zemlje treba da uključe konkretne, merljive rešenja zasnovana na prirodi u svoje obaveze.

Tehnologija svemirskog istraživanja iskazuje se kao ključni saveznik, nudeći verodostojan i nezavisan način praćenja napretka.

Inicijativa Globalnog atlasa ekosistema, koja koristi satelite i opservacije sa tla, ima za cilj stvaranje sveobuhvatne globalne mape usklađujući prirodu, klimu i druge agende.

U vreme očajničkog poziva Zemlje za akcijom, COP28 zahteva odgovor.

Iskorišćavanje potencijala prirode u borbi protiv klimatskih promena i korišćenje opservacija sa Zemlje za merenje i podršku tim naporima, vreme je za istovremenu akciju na klimatskim i biodiverzitetskim krizama.

Kako postaje jasno da su posledice neaktivnosti ozbiljne, nema opravdanja za povratak u ustaljene obrasce u traganju za prosperitetnom i pravednom budućnošću.