Čistiji vazduh, veće vrućine: Zašto su toplotni talasi sve gori

Uklanjanje zagađenja vazduha pogoršava toplotne talase, posebno u mestima gde ljudi žive, pokazalo je novo istraživanje.

Kako zemlje uspešno smanjuju aerozagađenje, uklanja se i nevidljiv klimatski štit, što otkriva pravi uticaj globalnog zagrevanja i pojačava toplotne talase, posebno u urbanim sredinama.

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Environmental Research Letters pokazuje da globalno smanjenje aerosola razotkriva pun efekat gasova sa efektom staklene bašte. Aerosoli, koji nastaju pretežno sagorevanjem fosilnih goriva, odbijaju sunčevu svetlost i hlade Zemlju, delujući suprotno od gasova poput ugljen-dioksida.

Procene pokazuju da su aerosoli do sada maskirali i do 50% zagrevanja koje izazivaju gasovi staklene bašte. Međutim, napori da se vazduh očisti zarad zdravlja ljudi sada dodatno ubrzavaju porast učestalosti i intenziteta toplotnih talasa.

Urbana područja pod najvećim rizikom

Geeta Persad sa Univerziteta Teksas u Ostinu, glavna autorka studije, izjavila je za časopis New Scientist:

“Smanjenje aerosola jeste ključno za javno zdravlje, ali moramo biti svesni da će to otkriti nove rizike, posebno u područjima gde ljudi žive.”

Tim Geete Persad koristio je globalne klimatske simulacije kako bi proučio uticaj aerosola na toplotne talase na kopnu, koje su definisali kao tri uzastopna dana koja spadaju u 10% najtoplijih za to doba godine prema predindustrijskim standardima.

Tokom većeg dela 20. veka, aerosoli su ublažavali uticaj rastućih emisija gasova staklene bašte. Ali nakon 2005. godine, taj efekat se preokrenuo – manjak aerosola ubrzava pojavu toplotnih talasa za oko dva dana po deceniji.

U naseljenim područjima, efekat je bio još izraženiji. U nekim regionima, smanjenje aerosola imalo je dvostruko veći uticaj od povećanja gasova staklene bašte na rast učestalosti toplotnih talasa.

“Kada pogledate mapu koncentracije aerosola, jasno je – najviše ih ima tamo gde ljudi žive”, ističe Persad.

Šta nas čeka do 2080. godine

Ako emisije ostanu visoke, a količina aerosola nastavi da opada, broj dana sa toplotnim talasima u urbanim sredinama mogao bi porasti sa sadašnjih 40 na više od 110 dana godišnje do 2080. godine.

“To implicira ozbiljne promene u riziku od toplotnih udara i zahtevaće suštinsku promenu u funkcionisanju gradova i naseljenih mesta”, upozorava Persad.

Komentari stručnjaka:

Šiv Prijam Raghuraman (Shiv Priyam Raghuraman) sa Univerziteta Ilinois u Urbana-Šampejnu kaže:

“Ono što ovu studiju izdvaja je to što koristi statističke modele na dnevnom vremenskom nivou. Ljudi zaista mogu da osete ta smanjenja aerosola.”

Međutim, Raghuraman dodaje da se analiza oslanja na jedan model i najgori mogući scenario emisija, pa su potrebna dodatna istraživanja.

Danijel Vestervelt (Daniel Westervelt) sa Univerziteta Kolumbija ocenjuje da su zaključci studije uverljivi i doprinose sve većem broju istraživanja koja pokazuju nesrazmeran uticaj aerosola na klimatske ekstreme.

Neizvesna budućnost

Geeta Persad na kraju naglašava da budućnost ostaje neizvesna: “U aktuelnoj generaciji klimatskih scenarija, postoji ogroman raspon mogućih kretanja aerosola u narednih 30 godina.”