Čipovi su “ulje” 21. veka: Nemačka želi da okonča evropsku zavisnost od poluprovodnika od Azije

Od upotrebe u električnim automobilima i pametnim telefonima do turbina na vetar, pa čak i projektila, elektronski čipovi – ili poluprovodnici – su “ulje 21. veka”, komponente od kojih sve ostalo zavisi.

Ovo su bile reči nemačkog kancelara Olafa Šolca na inauguraciji nove fabrike koju je izgradio nemački proizvođač poluprovodnika Infineon ranije ovog meseca.

Na putovanju u Seul, on je razgovarao sa svojim korejskim kolegama o poluprovodnicima, pozivajući Južnu Koreju da investira u Evropu kako bi ojačala lance snabdevanja.

Navedeni cilj Evropske unije je da do 2030. dostigne 20 odsto svetskog tržišta, duplo više od današnjeg udela.

Da bi se postigao ovaj cilj, biće potrebno četvorostruko povećanje proizvodnje na Starom kontinentu.

To je cilj Evrope, koji su zakonodavci EU zaključili u aprilu, kojim se planira mobilizacija 43 milijarde evra javnih i privatnih investicija.

Kao najveća evropska ekonomija, Nemačka predvodi ovaj pokret za smanjenje zavisnosti od Azije.

Pored Infineonove nove fabrike u Drezdenu – projekta vrednog 5 milijardi – američke grupe Intel i Volfspeed najavile su velike investicije u Nemačkoj poslednjih meseci.

Bila bi to velika pobeda za Nemačku ako bi osvojila prvu evropsku fabriku tajvanske grupe TSMC – jednog od najvećih svetskih proizvođača čipova.

Već više od godinu dana vode se diskusije o fabrici u regionu Drezdena, vodećem evropskom čvorištu mikroelektronike, već nazvanom “Silicijum Saksonija”.

Odluka se očekuje najranije u avgustu, navodi TSMC.

Neostvariv cilj?

Nekih 200 km dalje u regionu Magdeburga, euforija izazvana prošle godine najavom ulaganja američkog giganta Intela od 17 milijardi evra ustupila je mesto sumnjama.

Izgradnja fabrike, koja je trebalo da počne u prvoj polovini 2023. godine, nije počela.

-Mnoge stvari su se promenile za godinu dana – priznala je grupa u izjavi za AFP, koja je u prvom kvartalu ove godine pretrpela rekordan gubitak zbog naglog pada prodaje personalnih računara i pametnih telefona.

-Pored “geopolitičkih izazova”, poremećaji u globalnoj ekonomiji doveli su do povećanja troškova, od građevinskih materijala do energije – navodi grupa.

-Predviđena je dodatna javna pomoć da bi se popunio “troškovni jaz” planiranog projekta, koji je značajno povećan – priznalo je nemačko Ministarstvo ekonomije.

Ova trka za subvencije ne ide na ruku mnogim Nemcima.

-Trošimo mnogo novca… da malo povećamo sigurnost snabdevanja – brine Klemens Fuest, jedan od najuglednijih ekonomista u zemlji.

Tajvan (gde se proizvodi 90 odsto najnaprednijih čipova na svetu), Južna Koreja i sve više Kina, trenutno dominiraju tržištem.

Evropa se takođe suočava sa konkurencijom iz SAD, koje troše znatna sredstva na promovisanje domaće proizvodnje.

Drugi veliki izazov za Nemačku biće da pronađe dovoljno radnika.

Prema studiji koju je u decembru sproveo Nemački ekonomski institut, trenutno nedostaje 62.000 kvalifikovanih radnika različitih profesija u industriji čipova.