U ključnom trenutku koji podseća na prelazak u energetski sektor, Evropska unija se okreće alternativnim proteinima (AP) kako bi rešila pitanja hrane i bezbednosti klime.
Prošle godine, vetar i solarna energija su prestigli gas u proizvodnji električne energije, odražavajući potrebu za transformacijom u prehrambenoj industriji.
Naučnici ističu da je ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5ºC nužno i zahteva radikalnu promenu u prehrambenim navikama i metodama proizvodnje.
AP, uključujući biljne, fermentacione i uzgajane mesne alternative, pružaju revolucionarno rešenje, potencijalno smanjujući emisije gasova staklene bašte do 90% i smanjujući upotrebu zemljišta za 95%.
Ove tehnologije nude alternativu industrijskom mesu sličnu po ukusu, ceni, nutritivnoj vrednosti i praktičnosti.
Sa porastom potražnje za proteinima, AP, zajedno sa mahunkama i žitaricama, postaju održiva alternativa velikim farmama stoke.
Iako postoji značajna ekološka korist, investicije u AP zaostaju za sredstvima namenjenim čistoj energiji.
Politički otpor, posebno od strane italijanske desničarske vlade, predstavlja rizik, uvlačeći AP u podele koje se tiču hrane i identiteta.
Ipak, potencijalni uticaj AP na klimatske promene, zaštitu prirode i javno zdravlje je ogroman.
Sa skromnih 11% globalnog tržišnog udela do 2035. godine, AP bi mogli uštedeti 850 miliona tona CO2 do 2030. godine, stvarajući radna mesta i smanjujući troškove zdravstva.
Kako Evropski zeleni sporazum ulazi u ključnu fazu, potrebni su zajednički napori da se AP ubrza ka širokoj upotrebi.
Vlade i Evropska komisija moraju uskladiti posvećenost viđenu u sektoru čiste energije, osiguravajući da AP postanu ključna tačka izgradnje održivog i otpornog na klimu sistema ishrane.
