Borba za rodnu pravdu u eri klimatskih promena

Klimatske promene pogoršavaju postojeće rodne nejednakosti, što povećava ranjivost žena tokom klimatski izazvanih katastrofa.

Raseljeno stanovništvo tokom poplavama u Keniji se suočilo sa povećanim rizicima, s’ porastom slučajeva silovanja i nedovoljnom zdravstvenom zaštitom trudnica u privremenim kampovima.

I pored obaveza koje su preuzete na COP16, žene su uglavnom nedovoljno zastupljene u procesima donošenja odluka koji se odnose na prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena.

Uključivanje žena u procese donošenja odluka ključno je, jer često poseduju neprocenjivo znanje o upravljanju klimatskim rizicima i razumeju potrebe svojih porodica i zajednica.

Inicijative poput onih u Kvangu Triju, Vijetnam, pokazuju pozitivan uticaj uključivanja žena na jačanje otpornosti na klimatske opasnosti.

Osim toga, klimatski finansiranje, koje je iznosilo 28,2 milijarde dolara u 2021. godini, često nedostaje ciljeve rodne ravnopravnosti.

Značajan deo finansiranja za prilagođavanje ne rešava posebne potrebe žena i devojčica, što podriva napore u izgradnji otpornosti u ranjivim zajednicama.

Transparentno izveštavanje i konzistentno praćenje rodne oznake u klimatskom finansiranju ključno je za identifikaciju propusta i zahteva odgovornost od donatora.

Dok se svetski lideri pripremaju da se sastanu na COP29, fokus na klimatskom finansiranju predstavlja priliku da se prioritet da rodna ravnopravnost.

Osiguravanje da inicijative klimatskog finansiranja uključe rodne aspekte ključno je za rešavanje postojećih nepravdi i stvaranje sigurnijih, inkluzivnijih zajednica za sve.

Imperativ je da međunarodna zajednica iskoristi ovu priliku da osnaži žene poput Amine i ublaži neravnomerni uticaj klimatskih promena na žene i devojčice širom sveta.