Borba za čist vazduh: Koje zemlje vode u integrisanju kvaliteta vazduha?

Novo istraživanje ukazuje da većina G20 zemalja ne integriše borbu protiv zagađenja vazduha u svoje klimatske planove, te se očekuje da će ovo pitanje biti prioritet na predstojećem COP28.

Dok razmišljamo o opasnostima fosilnih goriva, obično se usredsređujemo na klimatske posledice, kao što su požari i poplave.

Međutim, zagađenje vazduha, koje direktno proizlazi iz sagorevanja uglja, nafte i gasa, ima ozbiljne i često neprimetne posledice na ljudsko zdravlje.

Nina Renshaw, na čelu Odbora za zdravlje u Fondaciji za čist vazduh, ističe da zagađenje vazduha spaja javno zdravlje i klimatske promene, ali mnoge zemlje još uvek ne ostvaruju zdravstvene koristi čistog vazduha i akcije na klimi.

Zato propuštaju priliku za unapređenje kvaliteta vazduha i smanjenje broja osoba koje pate od srčanih bolesti, moždanog udara, karcinoma pluća i astme.

U cilju istraživanja ove povezanosti, Globalni savez za klimu i zdravlje (GCHA) analizirao je nacionalne planove 170 zemalja za smanjenje klimatskih promena, poznate kao NDC-ovi.

Rezultat je zanimljiva ocena čistog vazduha.

Rezultati pokazuju da Kolumbija i Mali prednjače na GCHA-ovoj listi, ostvarivši 12 od mogućih 15 poena.

Kolumbija prepoznaje važnost zaštite respiratornog zdravlja kroz mere za poboljšanje kvaliteta vazduha i postavlja cilj smanjenja crnog uglja za 40%.

Mali takođe napominje negativne zdravstvene efekte crnog uglja i moguće respiratorne probleme usled PM2.5 čestica.

I dok većina zemalja koje uključuju kvalitet vazduha u svoje planove dolaze iz Globalnog Juga, dve evropske zemlje, Albanija i Moldavija, ističu se kao lideri u Evropi.

Albanija prepoznaje uticaj lošeg kvaliteta vazduha na zdravstvene probleme, a Moldavija takođe daje značaj kvalitetu vazduha u svojim planovima.

Nažalost, Evropska unija, iako uključuje razne zagađivače vazduha u svoje obaveze, ne uspeva jasno povezati zagađenje vazduha, zdravlje i klimatske akcije, i zaostaje za nekim G20 zemljama poput Kanade i Kine.

Aktivisti za čist vazduh vide COP28 kao priliku da se ozbiljno razmotri pitanje zagađenja vazduha, s’ obzirom na to da gotovo 99% svetske populacije diše vazduh koji premašuje smernice Svetske zdravstvene organizacije.

Kako bismo rešili ovo pitanje, treba usmeriti pažnju na COP28, koji je ove godine posvetio poseban dan zdravlju.

Aktivisti zahtevaju da se obaveze u vezi sa kvalitetom vazduha integrišu u ključne aspekte pregovora, uključujući Globalni pregled i završni sporazum summita.

Važno je shvatiti da zaustavljanje upotrebe fosilnih goriva ima ključnu ulogu u postizanju koristi za čist vazduh, i da spekulativne tehnologije za hvatanje ugljenika neće rešiti problem zagađenja vazduha.

Aktivisti su uputili pismo predsedniku COP28, Dr. Al Džaberu, pozivajući ga da se fokusira na pitanje zagađenja vazduha tokom klimatskog samita.