Biomasa kao ključ za održivu budućnost energetike u Srbiji
Srbija, zemlja bogata resursima, krije neiskorišćen potencijal u obnovljivim izvorima energije, posebno u oblasti poljoprivredne biomase.
Dok zvanični podaci nagoveštavaju da je biomasa jedan od najvažnijih potencijala za obnovljivu energiju u našoj zemlji, nažalost, njen potencijal ostaje gotovo neiskorišćen.
Srbija se ponosi činjenicom da je peta u Evropi po proizvodnji toplotne energije po megavat času, odmah iza Finske, Litvanije, Danske i Austrije.
Međutim, izazovi u snabdevanju gasom primoravaju nas da razmotrimo alternativne izvore energije, a biomasa postaje sve primamljivija opcija.
Korišćenje biomase za proizvodnju energije nosi brojne prednosti i mogućnosti.
Osim što može stvoriti nova radna mesta, podržava lokalnu i regionalnu privredu.
Ključna je održivost u procesu proizvodnje, gde količina emitovanog ugljen-dioksida iznosi nula kilograma.
Ovaj gas, koji se oslobađa sagorevanjem biomase, prethodno je apsorbovan iz atmosfere putem fotosinteze, čime se održava ekološka ravnoteža.
To znači da se biomasa proizvedena na održiv način može smatrati ekološki neutralnom, smanjujući tako emisije štetnih gasova i doprinoseći cilju karbonske neutralnosti do 2050. godine.
Biomasa ima široku primenu, uključujući upotrebu u građevinskoj industriji, ali trenutno postoji nedostatak razvijene industrijske proizvodnje, nedovoljno promovisane politike cirkularne ekonomije i slabo informisane javnosti o važnosti održivog korišćenja resursa i izvorima finansiranja.
To znači da potencijal za ekološke inovacije, uključujući one koje se oslanjaju na biomasu, ostaje daleko od potpunog iskorišćenja.
Kada je reč o primeni biomase, postoji nekoliko ključnih oblasti.
Biomasa se koristi za proizvodnju električne energije, biogoriva i bioplina, kao i za grejanje, kuvanje i zagrevanje vode.
Najpoznatiji oblik korišćenja biomase za grejanje je pelet, čiji je osnovni materijal često drvo.
Pelet se ističe visokom energetskom efikasnošću.
Biogoriva se proizvode preradom različitih biomasa.
Bioetanol, kao alternativa benzinu, proizvodi se iz krompira, suncokreta, kukuruza i drugih sirovina.
Biodizel, dobijen iz uljarica, predstavlja ekološki prihvatljivu opciju za vožnju.
Takođe, bioplin se proizvodi preradom životinjskog izmeta, krute biomase i kanalizacijskog otpada.
Ovaj resurs može se koristiti kao pogonsko gorivo, za proizvodnju električne energije i zagrevanje vode, nudeći odličnu alternativu prirodnom gasu.
Uz razvoj industrije, promociju cirkularne ekonomije i edukaciju javnosti, Srbija ima priliku da iskoristi svoj bogat potencijal u oblasti biomase i unapredi svoj energetski sektor.
Ovaj korak prema održivoj budućnosti ne samo da će obezbediti energetsku nezavisnost, već će i doprineti zaštiti životne sredine i smanjenju emisija štetnih gasova.