Biljke sve više “putuju” na sever, a naučnici otkrivaju pozadinu tog fenomena

Dok klimatske promene uzimaju maha, šansa da biljne vrste sa juga “migriraju” ka severnim regionima – postaje sve veća.

U Evropi i Americi, mnoge od stranih vrsta biljaka dolaze sa “sopstvenog” kontinenta, a obično su iz toplijih krajeva, bližih ekvatoru. Njihovo “migriranje” ka severu, usled klimatskih promena, zaključak je međunarodnog istraživačkog tima sa Univerziteta u Konstancu i Univerziteta u Beču.

Ali, ako ljudi šire biljne ili životinjske vrste van njihovih originalnih staništa, to može imati ozbiljne ekološke posledice u novim staništima – na primer, “pridošlice” potiskuju domaće vrste i postojeći ekosistem nije u balansu. Ta ekološka šteta, izazvana gubitkom autohtonog biodiverziteta, takođe uzrokuje ogromnu ekonomsku štetu, koja se procenjuje na oko 400 milijardi dolara godišnje.

Mnogi ljudi, naime, za strane biljke ili životinje misle da su to prekomorske vrste koje treba da stignu zbog ekonomskog interesa ili “slepi putnici”.

Međutim, to je samo deo problema.

Istraživači su pokazali da u Evropi, Australiji, Severnoj i Južnoj Americi više od polovine (57%) stranih vrsta biljaka – koje su se uspešno nastanile u novim oblastima – originalno dolaze sa svog “sopstvenog” kontinenta. Proporcije su naročito visoke u Evropi i Severnoj Americi.

Za Evropu, Severnu i Južnu Ameriku – naučnici su, takođe, otkrili sličnosti u obrascima širenja. U većini slučajeva, širenje na kontinentu dešava se od regiona blizu ekvatoru prema polovima.

“Pokazali smo da, ne samo autohtone vrste sve više migriraju na sever, već se i strane vrste uglavnom šire tamo”, kaže Franc Esl sa Bečkog univerziteta.

Naučnici su ispitali i ulogu koju ljudski, klimatski i geografski faktori igraju u intrakontinentalnom širenju stranih biljaka. Pokazali su da velike distance i klimatske razlike sprečavaju širenje.