Beograd pokretač velikih promena u oblasti energetske efikasnosti

Gradski sekretar za energetiku Milan Čukić izjavio je na otvaranju konferencije “Beogradski dani energije” da je Beograd pokretač velikih promena u oblasti energetske efikasnosti.

Čukić je rekao za Tanjug da je konferencija bila prilika da se povežu pre svega nauka, privreda, pravo, akademska zajednica da bi se poboljšao odnos institucija prema građanima i privredi i na najbolji način iskoristila energije.

“Kažu da je energija večna, ja se nadam da će Beogradski dani energije biti večni, kao što imamo Dane porodice, Dane leta i Beogradski sajam knjiga. Energija je večna i menja oblike, a ova energija koju mi danas želimo da pokažemo jeste da promenimo društvo, da promenimo svet o određenim temama. Pre par godina nismo znali šta je energetski menadžer ili energetski pasoš, sada je to drugačije”, rekao je on na konferenciji.

Dodao je će Beogradski dani energije biti nastavljeni u Privrednoj komori Srbije, 6. i 7. oktobra i 14,15. i 17. oktobra.

“Dani energije su jedinstvena prilka da se spoje privreda, stuka, akademska zajednica i primeri dobre prakse kako bi šira javnost imala priliku da dođe do kvalitetnih i sadržajnih informacije, a ujedno prilika da se okupe pravi ljudi i da iznesu mišljenje o aktuelnim temama”, dodao je Čukić.

Istakao je da sa jedne strane postoji mogućnost da se vidi šta investitori o obnovljivim izvorima energije treba da znaju, kakvi su saveti advokata, šta nude ministarstva i kakva je finansijska podška.

“U odnosu na druge gradove po pitanju obnovljive energije Beograd prati korak sa svetom i želi da bude nosilac u ovom delu regiona”, naglasio je Čukić.

Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene Maja Vukadinović rekla je da je danas jedan od zadataka države upravo da stvori efikasan, racionalan i održiv sistem upravljanja u energetiskom sektoru, zatim razvojne infrastrukturne projekte uz poštovanje principa koji doprinose kvalitetu životne sredine i standarda koji obezbeđuje energijsku stabilnost i bezbednost.

“Jasno je da Srbija ima potrebu za dekarbonizaciju energetskog sektora, koja se većim delom i dalje oslanja na upotrebu fosilnih goriva, budući da dve trećine proizvedene električne energije dobijamo upravo iz uglja. Srbija je kao i članice Evropske unije ušla u tzv. voz zelene tranzicije, koji podrazumeva potpunu promenu načina razmišljanja, pre svega u pogledu načina korišćenja energije”, rekla je ona.

Dodala je da se Srbija obevezala da do kraja decenije svaki drugi proizvedeni megavat bude iz zelene energije, a do sredine decenije da dekarbonizujemo energetski sektor, što je, kako je navela, realan cilj koji će Srbija ispuniti.

“Mi imamo povoljan geografski položaj, imamo vetrovita područja, imamo veliki broj sunčanih dana, imamo mrežu velikih reka i zbog toga možemo nadoknaditi propušteno vreme. U tom smislu značajno je pomenuti kada su u pitanju vetroparkovi povećanje kapaciteta sa nekadašnjih 647 megavata na 908, a posebno je značajan porast solarnih kapaciteta sa 103 megavata na 300, dok smo pre samo tri godine imali svega 10 megavata na mreži”, rekla je Vukadinovićeva.

Podsetila je da su dekarbonizacija energetskog sektora kao i proces gašenja individualnih ložišta prioritet Vlade Srbije kao i Ministarstva rudarstva i energetike, i to posebno u velikim urbanim sredinama kao što je Beograd.

“U tom smislu pomenuću subvencije koje Ministarstvo rudarstva i energetike daje građanima za unapređenje energetske efikasnosti uz pomoć kojih mogu zameniti svoje neefikasne kotlove na čvrsta goriva sa efikasnim kotlovima, mogu ugraditi i solarne panele, toplotne pumpe kao i druge mere energetske efikasnosti. Po prošlogodišnjem javnom pozivu u Beogradu zaključeno je više od 1.165 ugovora sa građanima, a ove godine za učešće u ovom projektu prijavilo se 15 gradskih opština za koje je opredeljeno 3,3 miliona evra”, dodala je ona.

Ministarstvo uz finansijsku podršku Razvojne banke Saveta Evrope i uz posrednu podršku svih organa i organizacija na teritoriji Beograda realizuje projekat čiji je cilj energetska sanacija zgrada centralne vlasti.

“U okviru ovog projekta do sada smo sanirali dva objekta. Za tri objekta izvođenje radova je u toku. Pred kraj smo izrade projekata na tehničke dokumentacije za još pet objekata za koje očekujemo da će radovi započeti odnosno završiti se tokom naredne godine”, istakla je ona.

Podsetila je da je do sada u Beogradu sanirano osam javnih objekata kao što su škole, vrtići, domovi zdravlja, ustanove kulture, a po ovom novom javnom pozivu plan je da se energijski sanira bolnica za dečije plućne bolesti u okviru “Kliničko-bolničkog centra Dragiša Mišović”, zatim Sportsko-kulturna ustanova “Šumice” kao i Sportsko društvo “Partizan”.

Dodala je da se realizuju veliki projekti, kao što su izvođenje sistema za odsumporavanje dimnih gasova za koji su radovi u okviru Tent A završeni prošle godine, u Tent B su u toku i na taj način će se smanjiti zagađenje najvećih termoelektrana i pozitivno uticati na životnu sredinu.

Drzavni sekretar u Ministarstvu privrede Vladimir Arsenović rekao je u uvodnom obraćanju da energija danas predstavlja ne samo pitanje o održivosti, već i jedno od ključnih razvojnih pitanja za privredu i društvo u celini.

“Bez pouzdanih, inovativnih i zelenih energetskih rešenja nema ni snažne privrede, nema ni konkurentnosti, ni dugoročnog ekonomskog rasta. Zato je zadatak svih nas, države, privrede i akademske zajednice da zajedničkim delovanjem oblikujemo budućnost u kojoj će energija biti dostupna, sigurna i čista. Upravo ovakvi događaji poput Beogradskih dana energije jesu prilika da razmenimo iskustva, povežemo se i pokrenemo nove inicijative”, rekao je Arsenović.

Ministarstvo privrede u potpunosti je posvećeno podršci, investicijama u energetsku tranziciju, dodao je on i rekao da je cilj da se stvara konkuretno održiva ekonomija Srbije koja će biti spremna da odgovori na izazove pred nama.

Nakon uvodnih obraćanja održan je i panel posvećen energetskoj tranziciji Srbije u službi privrede, na kojoj su učesnici govorili o tome šta država može da uradi kako bi privreda bolje iskoristila potencijale energetske tranzicije, koji su strateški planovi da se do toga dođe i kakva su iskustva i potrebe privrede.

Načelnica u Sektoru za energetsku efikasnost u Ministarstvu rudarstva i energetike Miomira Lazović govoreći o procesu energetske tranzicije rekla je da ministarstvo da bi podržalo privredu mora da radi u okviru određenih ingirencija, da primeni strateški, planski i zakonodavni okvir koji daje jasne signale u kom pravcu će se energija kretati.

Ona je podsetila da je Srbija prošle godine usvojila dva značajna dokumenta, to je integrisani klimatski plan sa ciljevima do 2030. i strategiju razvoja energetike do 2040. i time su dati jasni signali u kom pravcu se treba kretati privreda.

Dodala je da Ministarstvo ima stalnu komunikaciju kako indirektno, tako i direktno sa učesnicima u privredi i tu je da podrži inicijative, podstiče rast i razvoj privrede i daje veliki podsticaj za razvoj zelene energije.

Lazovićeva je rekla da je cilj Evropske unije da 2050. godine postane klimatsko neutalni kontinet, a zemlje Zapadnog Balkana uključujući i Srbiju su usvojile tu inicijatuvu 2020. godine i dodala da je cilj Srbije da se uskladi sa ciljevima EU.

Direktor Udruženja za energetiku i rudarstvo u Privrednoj komori Srbije Ljubinko Savić rekao je da je u PKS u prethodnom periodu održano 11 sastanaka sa 800 privrednih subjekata da ih upozna kako i na koji način pre svega da smanje svoje račune za električnu energiju i kako da se integrišu u poslovne sisteme, pre svega solarne elektrane.

“Kroz sistem kupac-proizvođač oko 750 privrednih subjekata je već integrisalo solarne panele kod sebe, sa oko 85 megavata instaliranih kapaciteta. Na teritoriji Beograda, mislim da je to oko 117 privrednih subjekata, sa oko 16 megavata”, rekao je on.

Savić je kazao da je u PKS u toku realizacija jednog poziva za mala preduzeća, koji se odnosi na energetske preglede i dodao da će PKS iz svog budžeta finansirati pet malih energetskih pregleda.

Arsenović je na panelu rekao da je Ministarstvo privrede tu pre svega da pruži podršku mirko i malim preduzećima, da daje podsticaje i subvencije, jer velike kompanije lako mogu da se prilagode novim energetskim promenama.

“Ministarstvo na čelu sa vladom je tu da sasluša privrednike, da traži rešenja i da koliko je u mogućnosti pomogne. Mi pripremamo programe, ali smo tu svakako da saslušamo i šta je dobro i šta nije”, dodao je on.