Banke glavni krivci: Finansiranje fosilnih goriva premašuje borbu protiv klimatskih promena

Finansiranje fosilnih goriva i industrijske poljoprivrede u Globalnom Jugu daleko nadmašuje podršku za ublažavanje klimatskih promena, pokazuje najnoviji izveštaj.

Velike banke, među kojima su HSBC, Citigroup i JP Morgan Chase, uložile su gotovo 3 biliona evra u proširenje fosilnih goriva od trenutka kada je usvojen Pariski sporazum o klimatskim promenama pre sedam godina.

Osim toga, dodatnih 340 milijardi evra preusmereno je u industrijsku poljoprivredu, drugi glavni uzrok klimatskih promena, prema analizi NGO organizacije ActionAid.

Izveštaj pod nazivom “Kako se finansira: Banke koje podstiču klimatsku krizu” otkriva da su top banke iz različitih regiona najveći finansijeri fosilnih goriva i industrijske poljoprivrede u Globalnom Jugu.

Tokom perioda od 2016. do 2022. godine, Industrial and Commercial Bank of China je identifikovan kao najveći finansijer fosilnih goriva.

Među evropskim bankama, HSBC se izdvaja kao najgori prekršilac, iako je britanska banka u decembru prošle godine odlučila da više neće pružati finansijsku podršku za nove naftne i gasne poljoprivrede.

Ostale evropske banke koje su istaknute u izveštaju uključuju BNP Paribas, Societe Generale i Barclays.

Na američkom kontinentu, Citibank, JPMorgan Chase i Bank of America su se istakli kao najveći finansijeri fosilnih goriva.

U Aziji, China CITIC Bank, Bank of China i Mitsubishi UFJ Financial su takođe među najvećim finansijerima fosilnih goriva i industrijske poljoprivrede.

–Globalne banke često javno ističu da se bore protiv klimatskih promena, ali obim njihovog daljeg finansiranja fosilnih goriva i industrijske poljoprivrede je jednostavno zapanjujući – kaže Teresa Anderson, globalni lider za pravdu u vezi sa klimom u ActionAid International i autor izveštaja.

Izveštaj takođe ističe da razvijene zemlje, koje su najveći emiteri gasova sa efektom staklene bašte, treba više da podrže zemlje u razvoju koje najmanje doprinose klimatskim promenama, ali često trpe najgore posledice.

Preporučuje se da vlade regulišu finansiranje proširenja fosilnih goriva, regulišu upotrebu hemikalija i seču šuma, i podrže održiva rešenja poput obnovljive energije i održivih poljoprivrednih praksi kao što je agroekologija.

Izveštaj poziva banke da usvoje održivije prakse i prestanu sa finansiranjem uništavanja koje prouzrokuju fosilna goriva i industrijska poljoprivreda.

Kako ističe Andrea, ovim finansiranjem banke “osuđuju zajednice na surovu kombinaciju gubitka zemljišta, seče šuma, zagađenja vode i klimatskih promena.”

Situacija zahteva hitne promene kako bi se zaustavila destrukcija koju ove industrije prouzrokuju planeti i ljudima.16