Zemlje Baltičkog mora, poput Litvanije, Danske, Estonije, Finske, Nemačke, Letonije, Poljske i Švedske, udružile su snage kako bi razvile energetsku infrastrukturu vetra na moru.
Na nedavnom Sastanku visokog nivoa za energetsku sigurnost u Viljnusu, ministri su potpisali Deklaraciju koja naglašava njihovu posvećenost ubrzanom razvoju ove forme energije.
Planira se povećanje kapaciteta vetra na moru sa sadašnjih 3,1 GW na impresivnih 19,6 GW do 2030. godine.
Ovim se podržava i EU Paket vetra, s naglaskom na akcioni plan koji obuhvata 15 ključnih mera za jačanje industrije vetra.
Zemlje Baltičkog mora takođe su odlučne u svojoj borbi za dekarbonizaciju energetskih sistema, uz otvorenost za postepeno odustajanje od fosilnih goriva iz Rusije.
Investicije su neophodne ne samo za proširenje proizvodnih kapaciteta, već i za razvoj infrastrukture luka kako bi se otključao puni potencijal ovog regiona.
Uzimajući u obzir da je energija vetra činila 19% ukupne proizvodnje električne energije u EU 2023. godine, jasno je da je potrebno dalje ulaganje kako bi se postigli ciljevi za 2030. godinu.
