Balkan u borbi protiv fosilnih goriva: Rumunija i Albanija predvodnici promene

Dve balkanske zemlje, Rumunija i Albanija, nedavno su stavile naglasak na ambiciozne klimatske ciljeve, što predstavlja važan korak za region u kojem mnoge oblasti i dalje zavise od fosilnih goriva.

Rumunija se obavezala da će investirati znatna sredstva kako bi postigla klimatsku neutralnost, dok Albanija širi svoju proizvodnju solarne energije.

Rumunija investira milijarde u klimatsku neutralnost

Rumunija planira da investira gotovo 2,1 milijardu evra kako bi postigla klimatsku neutralnost do 2050. godine, što podrazumeva smanjenje emisija za čak 99% u odnosu na 1999. godinu.

Ova impresivna investicija uskoro će biti predmet glasanja u rumunskoj vladi.

Sredstva će biti usmerena u tri glavna sektora koji troše energiju: drumski saobraćaj, građevinarstvo i industriju.

Vlada planira da investira u visokoefikasnu opremu, tehnologiju i opremu, uključujući nova vozila i napredne sisteme grejanja i hlađenja.

Deo sredstava će biti usmeren na poboljšanje energetske efikasnosti zgrada.

Albanija snabdeva stotine hiljada domaćinstava solarnom energijom

Albanija, poznata po suncu, pojačava svoju proizvodnju solarne energije.

Na obodu nacionalnog parka Karavasta lagoon, postavljeno je gotovo 235.000 novih solarnih panela na elektrani Karavasta.

Ovi paneli će uskoro biti povezani sa energetskom mrežom zemlje.

Kompanija Voltalia, u vlasništvu Francuske, za manje od dve godine izgradila je najveću solarnu elektranu na Zapadnom Balkanu.

Ova regija i dalje zavisi od fosilnih goriva, uključujući ugalj.

Postrojenje, smešteno na 200 hektara zemljišta koje je obezbedila albanska vlada, moći će da proizvede 140 megavata energije, što će snabdeti strujom stotine hiljada domaćinstava u Albaniji, koja broji 2,8 miliona stanovnika.

Iako se Albanija već oslanja na hidroelektrane za oko 99% svoje električne energije, suočava se sa redovnim sušama i zastarelom energetskom infrastrukturom iz doba komunizma.

Solarni paneli na Karavasti, uz 300 sunčanih dana godišnje, pružaju nadu da će zemlja obezbediti stabilnu proizvodnju struje.

Uprkos promociji sektora zelene energije, Albanija i dalje proizvodi oko 650.000 tona sirove nafte godišnje iz zastarele infrastrukture koju ekolozi već dugo kritikuju zbog negativnih uticaja na lokalne zajednice.

Međutim, inženjeri tvrde da je obala Albanije, obasjana suncem, idealna za solarne parkove.

Luca Anthouard, inženjer koji radi na projektu, ističe da slana, neplodna zemljišta oko Karavaste omogućavaju graditeljima da razvijaju projekat “na velikoj skali prema evropskim standardima”.

Ove inicijative predstavljaju ključne korake prema održivom energetskom budućnošću za Balkan, a istovremeno obezbeđuju smanjenje emisija i diversifikaciju izvora energije.