Australija podržava gas nakon 2050. godine uprkos klimatskim strahovima

Australija je najavila da će povećati svoju eksploataciju i upotrebu gasa do “2050. i dalje”, uprkos globalnim pozivima da se postupno ukinu fosilna goriva.

Vlada premijera Entonija Albanezea kaže da je taj korak potreban da bi se ojačalo domaće snabdevanje energijom uz podršku tranzicije na neto nulu.

Ali kritičari tvrde da je taj potez odbacivanje nauke, ukazujući na poziv Međunarodne agencije za energiju (IEA) na „ogromna smanjenja upotrebe uglja, nafte i gasa“ kako bi se postigli klimatski ciljevi.

Australija, jedan od najvećih svetskih izvoznika tečnog prirodnog gasa, takođe je rekla da je politika zasnovana na “njenoj posvećenosti da bude pouzdan trgovinski partner”.

Objavljena u četvrtak, strategija navodi planove vlade da radi sa industrijom i državnim liderima na povećanju proizvodnje i istraživanja fosilnog goriva.

Tvrdi se da su ovi potezi potrebni za domaće snabdevanje Australije energijom dok se ona kreće ka svojim ciljevima isporuke 82% obnovljive energije u mrežu do 2030. godine i postizanja neto nulte emisije do 2050. godine.

Trenutno gas predstavlja 27% postojećih energetskih potreba zemlje. Ali najveći deo onoga što se proizvodi u zemlji izvozi u zemlje kao što su Kina, Japan i Južna Koreja prenosi Bi-Bi-Si.

Prema vladinim podacima, gas je odgovoran za otprilike četvrtinu ukupnih emisija u Australiji.

Ova politika je izazvala žestoke reakcije ekoloških grupa i kritičara – koji kažu da interes moćnih kompanija za fosilna goriva stavlja ispred ljudi.

– Fosilni gas nije tranziciono gorivo. On je jedan od glavnih faktora koji doprinosi globalnom zagrevanju i bio je najveći izvor povećanja CO2 [emisije] tokom poslednje decenije – rekao je profesor Bil Hare, izvršni direktor Climate Analitics i autor brojnih Izveštaji UN o klimatskim promenama.

Uzastopne australijske vlade su reklamirale gas kao ključno „gorivo za premošćivanje“, tvrdeći da bi njegovo prerano gašenje moglo imati „značajne negativne uticaje“ na australijsku ekonomiju i energetske potrebe.

Ali profesor Hare i drugi naučnici su upozorili da će izgradnja neto nulte politike oko gasa „doprineti zaključavanju globalnog zagrevanja od 2,7-3C, što će imati katastrofalne posledice“.

Svetski lideri su 2015. obećali da će pokušati da ograniče dugoročne poraste temperature na 1,5C, što se smatra ključnim za izbegavanje najštetnijih uticaja klimatskih promena.

Ta granica je nedavno prvi put premašena – od februara 2023. do januara 2024. godine, saopštila je klimatska služba EU.