Antarktički led na moru doseže gotovo neverovatan novi minimum!

Nedavni satelitski podaci američkog Nacionalnog centra za sneg i led (National Snow and Ice Data Center) otkrivaju zabrinjavajuće stanje antarktičkog mora leda, koje se sada nalazi daleko ispod svih dosada zabeleženih nivoa.

Antarktički moreuzi igraju ključnu ulogu u regulaciji globalne temperature, hladeći vodu ispod sebe i reflektujući sunčeve zrake nazad u atmosferu.

Dr. Walter Meier, monitor leda pri Nacionalnom centru za sneg i led, opisuje ovu situaciju kao “gotovo neverovatnu”, izražavajući duboku zabrinutost.

Trenutno, obim antarktičkog morskog leda je manji od 17 miliona kvadratnih milja, što je za 1,5 miliona kvadratnih milja ispod septembarskog proseka i mnogo niže od prosečnog rekorda za zimske mesece.

Nedostajući led obuhvata površinu koja je približno pet puta veća od Britanskih ostrva.

Naučnici veruju da je smanjenje obima leda pretežno rezultat ljudski izazvanog globalnog zagrevanja, uzrokovanog sagorevanjem fosilnih goriva.

Pored toga, okeanske struje, temperature i vetrovi igraju ključnu ulogu u određivanju obima morskog leda.

Profesor Martin Siegert, glaciolog sa Univerziteta u Ekseteru, ističe da, iako nismo sigurni u tačan uzrok, nije vreme za oklevanje.

-Antarktički sistem je kompleksan i nedovoljno istražen, ali ne smemo opravdavati ovu promenljivost kao izgovor za nastavak sagorevanja fosilnih goriva, to bi bilo nepromišljeno – naglašava Siegert.

Značajno smanjenje morskog leda na Antarktiku ima ozbiljne posledice na ekosistem ove regije.

Na primer, ključna vrsta krila, od koje zavise brojne druge, doživljava promene u svojoj distribuciji usled brzog zagrevanja, što može poremetiti ravnotežu ekosistema.

Stručnjaci upozoravaju da postoji zabrinutost da se morski led na Antarktiku možda neće značajno oporaviti.

Dr. Robbie Mallett, istraživač morskog leda sa Univerziteta u Manitobi, koji radi na antarktičkom poluostrvu, kaže da je ova regija sada mnogo ranjivija nego ranije.

Antarktički morski led se formira od marta do oktobra, tokom antarktičke zime, a zatim se topi tokom letnjih meseci, što ima duboke posledice na globalni klimatski sistem.

Prema podacima Koalicije za Antarktik i Južni okean, Antarktik i njegovi okeani se zagrevaju brže od prosečnih globalnih tempataura, a ledene ploče se tope šest puta brže nego 1980-ih godina.

Prošlogodišnji talas vrućine na Antarktiku doveo je do toga da su temperature bile čak 40 stepeni Celzijusa iznad normale.

Siegert zaključuje – Kada sam počeo da proučavam Antarktik pre 30 godina, nismo ni mogli zamisliti da se ekstremni vremenski događaji mogu dogoditi ovde –

Naučnici ističu da je hitno potrebno preduzeti mere kako bi se suzbilo globalno zagrevanje i sačuvala ova krhka ravnoteža, jer i umeren porast nivoa mora može izazvati opasne ciklone koji prete obalnim zajednicama.

-Budimo li probudili ovog diva Antarktika? – pita se Siegert.

-To bi bila apsolutna katastrofa za svet – zaključuje on.