Alarmantno: Požari u Grčkoj izbacili CO2 kao 222.000 automobila godišnje!

Prema procenama naučnika, do sada je emitovana megatona ugljenika zbog požara u Grčkoj ovog meseca.

Požari koji besne u Grčkoj od 17. jula uzrok su najvećih emisija za ovaj period u zemlji u poslednjih 21 godinu, prema Evropskoj službi za praćenje atmosfere (Copernicus Atmosphere Monitoring Service – CAMS) EU.

Najgore pogođeni požarima su ostrvo Rodos i područja zapadno od Atine u regiji Atika.

Klimatske promene uglavnom su krive za stvaranje uslova u kojima se vatra rasplamsala.

-Trenutni toplotni talas koji utiče na Grčku i Mediteran povećao je rizik od požara, što se vidi u visokoj zabeleženoj intenzivnosti požara oko Mediterana – kaže stariji naučnik CAMS-a, Mark Parrington.

Jul 2023. godine će biti najtopliji mesec ikada zabeležen.

I šumski požari sada znatno doprinose krizi koja ih je uništila.

Prema kalkulatoru Američke agencije za zaštitu životne sredine (Environmental Protection Agency – EPA), jedna megatona (tj. milion tona) emisija ekvivalentna je zagađenju koje proizvede 222.500 automobila voženih u toku godine, sagorevanju 500.000 kg uglja, ili potrošnji 2,3 miliona barela nafte.

Megatona emisije ugljenika koja je emitovana između 1. jula i 25. jula gotovo je udvostručila grčki vrhunac emisija u julu 2007. godine.

Kako su grčki požari uticali na kvalitet vazduha?

-Sa još nekoliko nedelja preostalih leti, nastavićemo pažljivo pratiti emisije od požara i moguće uticaje na kvalitet vazduha u celom regionu – dodaje Parrington.

Nisu samo stanovnici Grčke ti koji moraju obratiti pažnju na zagađenje vazduha.

Prognoze CAMS-a za čestice i druge zagađivače koji su povezani sa emisijama od požara pokazuju da se dim prenosi prema jugu preko Mediterana.

To je potvrđeno vidljivim snimcima dimnih kolona sa različitih satelita.

To pokazuje kako će ovi požari uticati na kvalitet vazduha nizvodno od požara, kako lokalno, tako i u širem mediteranskom regionu, kažu stručnjaci Copernicus-a.

Ključno je da se prati prenos dima kako bi se preduzele odgovarajuće mere kako bi se minimalizirali eventualni uticaji, dodaju oni.

Kakav je uticaj grčkih požara na životnu sredinu?

Biće potrebno vreme da se proceni puni ekološki uticaj požara u Grčkoj i drugim delovima južne Evrope ovog leta.

Evropski informacioni sistem za požare u šumama (European Forest Fire Information System – EFFIS) – još jedna usluga Copernicus-a – izveštava da je do 22. jula uništeno više od 173.000 hektara šuma u EU.

To je više nego dvostruko u odnosu na prosečnih 80.000 hektara zabeleženih u periodu od 2003. do 2022. godine.

Osim ogromne količine emisija oslobođenih visokointenzivnim požarima, gubitak biodiverziteta u ovim krhkim ekosistemima predstavlja sve veću zabrinutost mnogih ekologa.

Ranije ove nedelje, grčki premijer Kijakos Micotakis opisao je zemlju kao da je “u ratu”.

-Klimatska kriza već je prisutna, ispoljiće se svuda u Mediteranu sa sve većim katastrofama – rekao je on parlamentu.

Zatim je dodao – Klimatska kriza možda jeste stvarnost, ali ne sme biti izgovor –

-Naša zemlja treba preduzeti više koraka kako bismo bili spremni da ublažimo, koliko god je to moguće, efekte realnosti koju već počinjemo da osećamo, a koja bi mogla imati dramatične posledice na mnoge različite aspekte našeg ekonomskog i društvenog života – rekao je on.