U oštroj upozorenju, nezavisni Evropski naučni savet za klimatske promene je upozorio Evropsku uniju (EU) da joj ciljevi smanjenja emisija gasova staklene bašte izmiču iz ruku.
Savet, osnovan u skladu sa Klimatskim zakonom iz 2021. godine, ističe hitnu potrebu za sprovođenjem postojećih politika, obustavljanjem subvencija fosilnim gorivima i rešavanjem emisija iz poljoprivrede i korišćenja zemljišta.
Neuspeh u tome može ugroziti obavezu EU da do sredine veka eliminiše svoj ugljenični otisak.
Izveštaj Saveta, objavljen 18. januara, naglašava neophodnost brze i efikasne primene zakonodavstva o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i korišćenju zemljišta predviđenog u ključnoj politici EU “Zeleni sporazum“.
Glavni savetnik Ottmar Edenhofer ističe porast subvencija fosilnim gorivima tokom energetske krize 2022. godine, pozivajući na jasan plan povlačenja podrške i kraj državne pomoći koja je podržava.
Gledajući izaz 2030, izveštaj zagovara usmeravanje tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika, zeljeni vodonik i bioenergiju ka sektorima gde su alternative ograničene, poput avijacije.
Međutim, takođe se zalaže za suočavanje sa socijalno-ekonomskim uticajem energetske tranzicije, pozivajući na progresivan pristup koji teret prenosi sa niskih prihoda na bogatije građane.
Iako priznaje nedavni napredak EU, izveštaj ističe da postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine traje trku sa vremenom.
Zaključci se poklapaju sa zabrinutostima izraženim od strane Evropske komisije, insistirajući na potrebi hitnih akcija kako vlade finalizuju nacionalne planove za energiju i klimu do juna.
Aktivistička grupa Greenpeace kritikuje EU zbog nedoslednosti između retorike o klimatskom hitnom stanju i stvarnih postupaka.
Napomenuta je i izostavljenost nuklearne energije kao rešenja, sa Greenpeace-om koji zahteva konkretan datum za okončanje subvencija fosilnim gorivima i zaštitu ugroženih građana tokom tranzicije.
Pogled prema 2040. godini ukazuje na nedostatak napretka u politici poljoprivrede i korišćenja zemljišta, predlažući uvođenje cene na emisije ugljenika i balansirane podsticaje za proizvodnju biogoriva.
Savetnici pozivaju zakonodavce da finalizuju preostale delove politike zaštite životne sredine, uključujući predloženi Zakon o neto nuli u industriji, reformu pravila o oporezivanju energije i zakonodavstvo o održivoj proizvodnji hrane koje je Komisija privremeno povukla usled prigovora mera usmerenih ka poljoprivrednicima.
Zaključno, izveštaj ističe da iako je EU napravila korake napred, odlučujuće akcije su neophodne kako bi se ispunili klimatski ciljevi, naglašavajući ključnu ulogu odmahšnje implementacije politika, povlačenja subvencija i suočavanja sa socijalno-ekonomskim izazovima u trci sa vremenom.
