Da li su toplotne pumpe budućnost grejanja u Srbiji?
Već dve grejne sezone Rade Milenović ne silazi u memljivi podrum i ne guta prašinu ložeći čađavi kotao ugljem ili drvima.
Njegov dom u Zaječaru sada zagreva toplotna pumpa, jedan od uređaja koji je godinama prvi pik stanovnika više zemalja na severu i zapadu Evrope, dok je u Srbiji tek u povoju.
„Na prvu loptu smo prezadovoljni, učinak je stopostotan”, kaže Milenović, građevinski inženjer iz ovog grada na istoku Srbije, za BBC na srpskom.
Toplotna pumpa je uređaj na električni pogon koji toplotnu energiju iz spoljne sredine prenosi u unutrašnjost objekta kome treba grejanje – ili hlađenje.
„Udeo utrošene električne energije iznosi od jedne trećine do jedne petine dobijene toplotne energije”, objašnjava profesorka Marina Karić za BBC na srpskom.
U ovom procesu se koristi energija iz našeg okruženja – vazduha, vode ili zemlje.
„Toplotne pumpe su veliki energetski skok napred u pogledu energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova staklene bašte”, dodaje Karić, profesorka na Akademiji strukovnih studija Šumadija – odsek Trstenik.
Efekat staklene bašte je proces koji dovodi do prekomernog zagrevanja Zemljine površine, a pored ugljen-dioksida, grupi ovih gasova pripadaju i vodena para, metan, azot-suboksid i hlorofluorokarbonati.
Primena toplotnih pumpi postaje sve popularnija jer se one smatraju „najproduktivnijim uređajima za dobijanje toplotne energije, kaže profesorka Karić.
Prema podacima Uprave carine, uvoz toplotnih pumpi je od 2018. u stalnom porastu i na godišnjem nivou iznosi 20 odsto, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike za BBC na srpskom.
„Očekuje se da će se nastaviti taj trend porasta potražnje za toplotnim pumpama, koje se sve više ugrađuju kao primarni sistemi za grejanje prostorija u stambenim i komercijalnim objektima”, dodaju.
Prema podacima iz aprila 2023, u Evropi je uvedeno više od 19 miliona toplotnih pumpi, a na 100.000 ljudi, najviše ih ima u Norveškoj, Finskoj, Švedskoj, Estoniji i Danskoj.
Preporučeno
Kina ubrzava nuklearni program: Reaktori niču „industrijskom brzinom“
Obnovljivi izvori i nuklearna energija do 2030. proizvodiće polovinu svetske struje
Spor oko rušenja tornjeva ponovo otvorio pitanje restartovanja nuklearnog reaktora Tijanž 1
EIB podržala projekte litijuma i grafita u Africi za zelenu tranziciju Evrope
