Globalni cilj: Neto nula emisija do 2050. – Šta je potrebno?

Postizanje neto nula emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine predstavlja ambiciozan cilj koji zahteva radikalnu promenu energetskih, transportnih i industrijskih sistema širom sveta, kao i revoluciju u poljoprivredi i šumarstvu.

Međutim, ostvarenje ovog cilja zahteva znatno više finansijskih sredstava nego što je trenutno dostupno na globalnom nivou.

Kako bismo ubrzali prikupljanje neophodnih sredstava za zelenu tranziciju, analitičari iz Barclays Corporate and Investment Bank ističu tri ključna elementa razumevanja investicionih potreba.

Prvo, potrebno je značajno povećanje kapitalnih investicija (CAPEX).

Održavanje globalnih temperatura pod kontrolom, kako bi se sprečile katastrofalne klimatske promene, zahteva ogromne investicije.

Neophodno je zameniti infrastrukturu baziranu na fosilnim gorivima obnovljivim izvorima energije poput solarnih panela i vetrogeneratora.

Takođe, potrebna su ulaganja u razvoj rešenja za sektore sa visokim emisijama gasova, kao što su čelik, cement i avijacija.

Procene ukupnih troškova ovakve tranzicije variraju od 100 triliona do 300 triliona dolara do 2050. godine, što je znatno više od trenutnog globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 100 triliona dolara.

Zatim, ključno je preusmeravanje investicija ka zelenim projektima.

Trenutno se u svetsku ekonomiju godišnje ulaže oko 1.4 triliona dolara u čistu energiju i infrastrukturu koja podržava ovu tranziciju.

Postojeći planovi predviđaju da će se godišnje investicije u niskougljeničnu infrastrukturu povećati za 2.5 triliona dolara.

Time bi se značajno smanjio investicioni jaz, ostavljajući godišnji deficit od oko 1.6 triliona dolara, što je ekvivalentno samo 2% godišnjeg globalnog BDP-a.

Na kraju, treća ključna tačka je olakšavanje tranzicije u zemljama u razvoju.

Većina investicija u zelenu tranziciju će biti potrebna upravo u ovim zemljama, gde su emisije gasova sa efektom staklene bašte najbrže rasle u proteklim decenijama.

Da bi se ublažio ovaj trend, razvijene zemlje moraju pružiti finansijsku podršku kako bi omogućile zemljama u razvoju da brže pređu na niskougljenička rešenja.

Zaključno, postizanje neto nula emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine predstavlja izazov, ali uz veće investicije i globalnu promenu u energetskim i industrijskim sektorima, ovaj cilj nije nedostižan.

Ključno je pronaći sredstva, osigurati fer tranziciju i podržati razvoj zemalja u razvoju kako bi se ostvarila ova ambiciozna vizija.