EV-i u Evropskoj Uniji: Tri puta manje emisija ugljenika od benzinskih i dizel automobila!

Električni automobili (EV) postaju sveprisutni na putevima širom sveta, a proizvođači automobila ulažu milijarde u razvoj ekoloških EV modela.

Međutim, pitanje o ekološkoj održivosti ovih vozila i dalje ostaje aktuelno, posebno kada se uzmu u obzir emisije tokom proizvodnje i celokupnog životnog ciklusa.

Kako se EV-ovi upoređuju sa tradicionalnim automobilima s unutrašnjim sagorevanjem (ICE) koji koriste benzin, ili dizel?

Iako električni automobili ne proizvode emisije iz auspuha tokom vožnje, proizvodnja samih vozila i litijum-jonskih baterija koje ih pokreću i dalje doprinose emisijama ugljenika.

Da bismo razumeli koliko su EV-ovi zaista “zelena” opcija, moramo analizirati njihov celokupni ekološki otisak, uključujući i proizvodnju, upotrebu i odlaganje.

Proces proizvodnje litijum-jonskih baterija za EV-ove zahteva veliku količinu energije, što rezultira visokim emisijama tokom ove faze proizvodnje.

Iako proizvodnja konvencionalnih ICE automobila možda nema isti nivo emisija tokom proizvodnje, i dalje ima znatan ekološki uticaj.

Neki od vodećih automobilskih proizvođača, poput Volkswagena, Toyote, Hyundai Motor Group, General Motors i drugih, postavili su ambiciozne ciljeve za postizanje ugljenične neutralnosti u narednim decenijama.

Postoji i kompanija poput švedske Polestar koja želi proizvoditi automobil s neto nula emisija do 2030. godine, uključujući i sve faze proizvodnje i upotrebe.

Analize organizacije Transport & Environment (T&E) ukazuju na to da je prosečni električni automobil u Evropskoj uniji gotovo tri puta bolji u smislu emisija ugljenika u poređenju s ekvivalentnim benzinskim ili dizel automobilom.

Ova razlika se i dalje povećava kako se električna mreža postepeno prelazi na obnovljive izvore energije.

Jedan od ključnih faktora koji utiče na cenu EV-a su sirovine koje se koriste u proizvodnji baterija.

Dok se tehnologija baterija stalno unapređuje, istražuju se i alternative tradicionalnoj litijum-jonskoj hemiji, kao što je natrijum-jonska baterija.

Recikliranje ili ponovna upotreba baterija postaje sve važnija kako bi se smanjio ekološki otisak ovih vozila.

Evropska komisija je predložila prvi održiv zakon o baterijama na svetu, koji se bavi etičkim rudarstvom i efikasnijim recikliranjem sirovina.

Kada se EV baterije istroše za vožnju, one se mogu iskoristiti za druge svrhe, kao što je skladištenje električne energije na mreži, smanjujući tako ukupni ugljenični otisak proizvodnje baterija.

Takođe, sve se više ulaže u recikliranje baterija, iako još uvek postoje izazovi u vezi sa ekološkom i ekonomskom održivošću ovog procesa.

U zaključku, postoji sve više dokaza da tokom svog životnog ciklusa EV-ovi stvaraju manje emisija ugljenika od ICE automobila.

Dok tehnologija baterija i proizvodne tehnike napreduju, EV-ovi će postajati još ekološki održiviji.

Važno je zapamtiti da je uticaj na okolinu izazvan eksploatacijom nafte za gorivo mnogo veći u poređenju sa EV-ovima.