Afrički lideri traže globalni porez na emisiju ugljenika!

Prvi Afrički Klimatski Samit završen je sa snažnim pozivom svetskim liderima da podrže uvođenje globalnog poreza na emisiju ugljenika iz fosilnih goriva, vazdušnog i pomorskog transporta.

Nairobi Deklaracija, usvojena na samitu, poziva na “podršku predlogu za globalnim režimom oporezivanja emisije ugljenika“.

Ova inicijativa podržana je liderima afričkog kontinenta, koji broji 1.3 milijarde stanovnika i očekuje se da će se do 2050. godine njihova populacija udvostručiti.

Ključna poruka deklaracije je naglasak na obavezi najvećih emitera gasova sa efektom staklene bašte i najbogatijih zemalja da ispunjavaju svoja obećanja u vezi sa klimatskim finansiranjem.

Posebno se ističe neispunjeno obećanje od 100 milijardi dolara godišnje za razvijajuće zemlje, dato pre 14 godina.

Afrika trenutno prima samo 12% od neophodnih 300 milijardi dolara godišnje za suočavanje sa posledicama klimatskih promena.

-Deklaracija ističe da nijedna zemlja ne bi trebala birati između razvojnih ambicija i akcija za zaštitu klime – naglašava se u dokumentu.

Afrički lideri planiraju koristiti ovu deklaraciju kao osnovu za svoje pregovore na nadolazećem COP28 u Dubaiju u novembru.

Osim poziva za globalnim porezom na emisiju ugljenika, deklaracija takođe poziva na obradu bogatstava minerala na samom kontinentu, kako bi se doprinelo jednakosti i zajedničkom prosperitetu.

Kenijski predsednik William Ruto, domaćin samita, objavio je da je tokom događaja obezbeđeno čak 23 milijarde dolara u finansijskim obavezama.

Samit je takođe imao za cilj promovisanje Afrike kao deo rešenja za klimatske promene, s’ obzirom na obilje čistih energetskih resursa i minerala potrebnih za obnovljive izvore energije na kontinentu.

Međutim, postojanje investicija u Africi u zamenu za dozvolu za zagađivanje drugde izazvalo je negodovanje nekih afričkih zemalja koje traže ozbiljno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od strane najvećih svetskih ekonomija.

Određeni kritičari nazivaju tržišta ugljenika “lažnim rešenjima” i protive se korišćenju afričkog prostora za kompenzaciju za nastavak zagađenja u bogatijim zemljama.

-Odbijamo prisilna rešenja na našoj zemlji – istakla je Priscilla Achakpa, osnivačica Ženskog programa za zaštitu životne sredine, na završnom danu samita.

Ovo pitanje postavlja pitanje uloge ugljeničnih kredita. Tržišta ugljenika omogućavaju zagađivačima da kompenzuju emisiju gasova ulaganjem u aktivnosti kao što su pošumljavanje, ili projekti za očuvanje životne sredine.

Afričke zemlje traže bolje cene kako bi mogle da ostvare svoje ciljeve smanjenja emisija.

Na afričkom tržištu, cena ugljeničnog kredita iznosi manje od 10 evra po toni, dok drugi regioni mogu dobiti preko 100 evra za istu količinu.

Samit se odvijao u okviru priprema Afrike za narednu Konferenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, zakazanu za decembar u Dubaiju.

Ovaj skup okupio je lidera iz vlade, poslovnog sektora i civilnog društva, mnoge od njih sa iskustvom sa prethodnih klimatskih konferencija.

-Pretrpanost događajima ne ostavlja nam mnogo vremena za konstruktivno razmišljanje kako mostimo jazove koji i dalje postoje u pogledu najboljih načina za smanjenje emisija –  izjavio je Simon Stiell, izvršni sekretar Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime.