Globalna vodena kriza: Jezera nestaju pred našim očima!

Jezera su dragoceni prirodni resursi koji igraju ključnu ulogu u životima ljudi širom sveta.

Nisu samo izvor pitke vode, već podržavaju mnoge ljudske aktivnosti, uključujući poljoprivredu, proizvodnju električne energije, rekreaciju i transport.

Takođe, čuvaju vodu i pomažu u održavanju ravnoteže u vodnom ciklusu, dok bogatstvo biodiverziteta čini jezera neophodnim za ishranu i ekonomiju.

Stoga je očuvanje jezera i njihovih ekosistema od suštinskog značaja za budućnost čovečanstva.

Nedavna studija Univerziteta Kolorado Bolder istražila je stanje 2.000 najvećih jezera na svetu i otkrila alarmantan trend – u 53% najvećih jezera primećen je značajan pad nivoa vode u poslednjih 30 godina, a glavni uzrok su klimatske promene.

Tokom perioda od 1992. do 2020. godine, izgubljena količina vode iz tih jezera ekvivalentna je potrošnji vode za celu SAD tokom 2015. godine.

Više od polovine ovih gubitaka vode može se pripisati ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama.

Evo nekoliko primera koji ilustruju ovaj zabrinjavajući trend:

U Srbiji, posebno u Vojvodini, manja jezera su takođe ugrožena.

Jezero Majdan je prošle godine ostalo bez vode, što je uticalo na mnoge životinje koje su izgubile svoje stanište.

Ovi primeri jasno pokazuju da ljudski uticaj i klimatske promene ozbiljno ugrožavaju jezera širom sveta.

Jezero Čad, čiji bazen dele Nigerija, Niger, Kamerun i Čad, snabdeva desetine miliona ljudi vodom i ima ogroman ekonomski značaj.

Međutim, površina ovog jezera smanjila se sa preko 22.000 km² 1963. godine na svega 2.500 km² 2008. godine.

Velike promene su zabeležene i kod Velikog slanog jezera, delom zbog smanjenih padavina, ali i zbog eksploatacije vode za navodnjavanje i suše.

Aralsko jezero nekada je bilo jedno od četiri najveća jezera na svetu, ali danas je zamenjeno pustinjom Aralkum, veličine 50.000 km².

Proizvodnja pamuka dovela je do preusmeravanja reka koje su snabdevale jezero, rezultirajući dramatičnim smanjenjem njegove zapremine i povećanjem saliniteta.

Jezero Mid suočava se sa posledicama klimatskih promena i suša, čime je ugrožena vitalna vodna rezerva za desetine miliona ljudi.

Bolivija je iskusila katastrofu kada je drugo najveće jezero u zemlji, Poopo, presušilo i ostavilo samo pesak za sobom.

Arktička jezera takođe trpe posledice brzog zagrevanja, ali se ne povećava njihova zapremina zbog topljenja leda, već se smanjuju.

Očuvanje ovih dragocenih ekosistema postaje imperativ kako bismo osigurali održivu budućnost za čovečanstva.