Jugoistočna Azija se okreće alternativama, u želji da izbaci meso iz ishrane

Smanjenje potrošnje mesa i mlečnih proizvoda moglo bi da bude ključ klimatske krize u Jugoistočnoj Aziji, kažu stručnjaci.

Ali, da li će potrošači pristati na to?

Ako region želi da zauzda globalno zagrevanje, mora da smanji proizvodnju životinjskih proteina i da se prebaci na biljne, kultivisane i druge alternativne izvore do 2030. godine, prema novom izveštaju Asia Research Engagement (ARE).

U pitanju je organizacija usmerena na ulaganje u održivi razvoj.

Dakle, do 2060. godine, alternativni proteini širom Jugoistočne Azije i drugih azijsko-pacifičkih zemalja moraće da čine više od polovine proizvodnje proteina, dodaje se u izveštaju.

“Postizanje ovog cilja će zahtevati namensko finansiranje, što će dalje zahtevati trajnu posvećenost azijske prehrambene industrije, investitora i banaka”, navodi se u saopštenju.

Proizvodnja mesa velikih razmera – smatra se glavnim emiterom emisija ugljenika, kao i glavnim krivcem za krčenje šuma i gubitak biodiverziteta. To je zato što dobavljači krče šume za uzgoj stočne hrane, poput sojine sačme, i grade nove farme.

Prema izveštaju, stočarska proizvodnja ostavlja veći ekološki trag od svih jestivih useva zajedno, jer je zahtevnija za resurse i koristi više zemlje, vode, životinja i antibiotika. Iako je ovo globalno pitanje, posebno je važno za azijske zemlje jer taj kontinent snabdeva više od polovine svetskih životinjskih proteina, uključujući kopnene životinje i morske plodove, navodi ARE u svom izveštaju.

Malezija i Vijetnam su 2020. konzumirali između 8,9 i 12,3 kilograma proteina po glavi stanovnika – dobijenih iz mesa i morskih plodova, što je znatno iznad “preporučenog nivoa” od 5,1 kilograma.